Порекло и друштвена структура народа Бемба
Народ Бемба настањује североисточни део Замбије, између језера Тангањика, Мверу, Малави и Бангвеулу. Према усменим предањима, њихово порекло води од три сина краља Лубе, Мукулумпеа, који су, након разлаза са оцем, повели миграцију из данашње провинције Шаба (јужни Заир). Краљевски клан Бемба вуче лозу од ових браће и њихове сестре, Бвалије Чабале. Матрилинеарна структура клана Бемба повезана је са кључном улогом Бвалије Чабале, која се сматра женом која је донела семе и биљке неопходне за пољопривреду, успостављајући интимну везу између принципа матрилинеарног порекла и плодности земље. Бембама влада врховни поглавица, читимукулу (титула повезана са Мукулумпеовим синовима).
Леса и култ предака
Као и друге етничке групе у централној Африци, Бемба признају врховно божанство познато као Леса. За разлику од суседних Ламба, за Бембе Леса никада није био особа; он је бог стваралац који контролише кишу и силу плодности у људима, животињама и пољопривреди. Он је извор креативне моћи у биљкама које се користе у лечењу и верским обредима. Леса нема организовани култ и његова помоћ се не тражи у свакодневном животу. Колективни ритуали упућени Леси организују се само током озбиљних проблема који погађају целу заједницу, најчешће у временима велике суше.
Значај предака (мипаши) и наслеђивање
У свакодневном животу Бемба, духови предака (мипаши) играју централну улогу. Ритуали се изводе како би се од предака тражила помоћ и осигурало да њихов утицај буде добра снага. Неки духови су бенигни (мипаши), док су други, звани фива, опаснији јер су то духови оних који су умрли са осећајем неправде или повреде и узнемиравају своје потомке док се неправда не исправи. Када предак уђе у тело трудне жене, идентификује се гатањем након рођења детета. Након смрти, покојник се подвргава посебном обреду наслеђивања (купамика), у коме блиски рођак преузима лук (за мушкарца) или појас (за жену), тиме преузимајући неке карактеристике покојника и његов положај у сродству.
Смрт поглавице и краљевски погребни ритуали
Врховни поглавица наслеђује мипаши својих матрилинеарних предака, а своју моћ над доменима стиче преко светих реликвија (бабења) које се чувају у посебним колибама духова. На смртној постељи поглавице, бакабило (наследни саветници који воде порекло по очинској линији, па стога немају право на наследство) су традиционално били одговорни за прецизно извођење ритуала. Њихов вођа је одређивао када треба задавити читимукулу – ни прерано (да не би био убиство), ни прекасно (да краљевски мипаши не би побегли). Ова пракса чини да читимукулу одговара моделу „божанског краља“ Џејмса Фрејзера. Погребне процедуре су биле ритуално строге и дуготрајне, укључујући прање тела од стране три најстарије жене, посипање умаком од пасуља, увијање у бивољу кожу, и сахрањивање старије удовице и слуга заједно са поглавицом годину дана касније на светом месту (мвалуле), под надзором шинвалулеа („господара гробља“).
Чисунгу: обред иницијације девојака
Један од најважнијих ритуала Бемба је женска церемонија иницијације, чисунгу, која се одржава убрзо након почетка прве менструације. Ритуал прво обухвата индивидуално прочишћење ватром како би се девојка, која се сматра „хладном“ због свог стања, „довела до огњишта“. Чисунгу је обред нубилности који се мање бави физичким променама, а више друштвеним променама неопходним за брак. Ритуал штити будући пар од опасности повезаних са првим полним односом и утврђује права будућег мужа. Старије жене том приликом поучавају млађе жене верским и друштвеним одговорностима у заједници. За разлику од девојчица, за дечаке не постоји упоредив обред.
0 Коментари