Муца – највећа увреда
Најувредљивији грчки гест је „муца“. Његова грубост је еквивалентна показивању средњег прста и његова употреба се сматра тешком увредом. Муца изгледа као испружена рука са дланом окренутим напред, где су сви прсти испружени и раширени. Овај гест се често виђа у саобраћају када возачи или пешаци изражавају незадовољство нечијим понашањем. Због свог изгледа, лако се може заменити за једноставно махање руком, па треба бити опрезан приликом дозивања или поздрављања да се неко ненамерно не увреди.
Изражавање захвалности без речи
У Грчкој се захвалност често преноси и без речи, коришћењем гестова који изражавају топлину и поштовање. Искрени гест укључује стављање десне руке преко срца, или њено благо тапкање по грудима два или три пута. Ово је веома популаран и универзалан грчки гест за изражавање захвалности када речи нису потребне или се не могу чути, на пример, ако је особа далеко или на прометној улици.
Комплексан начин да се каже „не“
Популаран грчки гест за „не“ може бити помало збуњујући. Да би се ова реч изразила без речи, особа подиже главу и обрве равно нагоре, истовремено кликнувши језиком, што подсећа на звук „тут“. Овај гест може изгледати као климање главом које у многим земљама значи пристанак. Без обзира на то, гест је веома чест међу Грцима, па је паметно поновити питање док особа јасно не каже шта мисли. Насупрот томе, гест за „да“ је једноставнији и интернационалнији: климање главом надоле, које се може поновити два или три пута, при чему је нагласак на спуштању, а не на подизању главе.
Пуцкетање прстима за подсећање
Пуцкетање прстима је уобичајен грчки гест који се користи при покушају присећања нечега. На пример, особа може пуцнути прстима два или три пута док се труди да се сети имена пријатеља или неких детаља приче. Поред тога, овај гест се може користити за подстицање саговорника да допуни говор. Међутим, у другом контексту, пуцкетање прстима може попримити грубље значење, користећи се када се неко нестрпљиво покушава пробудити.
Верски гестови у свакодневици
Религија је важан део живота многих Грка. Истраживање из 2018. године показало је да седамдесет шест посто Грка сматра да „бити заиста Грк значи бити хришћанин да би се заиста делио национални идентитет“. Овај висок ниво религиозности огледа се и у свакодневним гестовима. На улицама и у јавном превозу често се могу видети људи како се крсте, посебно у близини верских објеката и цркава, као и приликом проласка поред њих аутобусом или аутомобилом. Иако су старији Грци ти који обично чине овај гест, није редак ни међу млађим људима.
0 Коментари