Бхаве, Виноба

Наследник Гандија

Винајак Нархари Бхаве (1895–1982), познат као Виноба (маратски: „брат Вино“), био је индијски социјални и верски реформатор и блиски сарадник Мохандаса Гандија, који му је дао надимак и прогласио га својим наследником. Бхаве је у младости проучавао санскрит и хиндуистичку верску традицију у Варанасију, а Гандију се придружио 1916. Године 1921. преселио се у ашрам у Варди (Махараштра), где је почео да спроводи гандијевске идеје, посвећујући се сеоској служби (служење индијским масама). Ганди га је 1940. године одабрао за првог сатјаграхија, односно, особу која користи ненасилна средства протеста против британске власти.

Покрет „Даривање земље“

Након стицања независности Индије, Бхаве је стекао независну славу започињући своју падјатру („пут пешице“), путујући пешке по Индији како би се сусрео са народом. На једном од тих путовања рођен је чувени покрет Бхудан („Даривање земље“), када је затражио донацију земље за поделу међу сиромашнима беземљашима. Касније је осмислио програм прикупљања педесет милиона хектара земље. До краја живота, неуморно је радио на постизању грам свараџа („самоуправљање села“), како би ослободио људе од богатих и моћних. Бхаве се 1970. повукао у свој ашрам у Паунару.

Филозофија Сарводаје

Бхаве је постао главни поборник покрета Сарводаја („благостање свих“), спроводећи Гандијеву ненасилну филозофију кроз „конструктивне радове“. Они су укључивали програме попут промоције кхадија (ручно тканине), нај талима (ново образовање) и шанти сене (мировна бригада). Сарводаја је настојала да створи моралну силу у индијском друштву, при чему циљ није био највеће добро за највећи број људи, већ највеће добро за све људе. У политици је Сарводаја заговарала демократску визију народне моћи, а у религији толеранцију за све вере.

Духовна борба за „Рам Раџ“

Иако је покретима попут Бхудана настојао да постигне социо-економске реформе, за Бхавеа су они били део духовне борбе за успостављање рам раџа („краљевство Бога“) кроз самоуправљање села. Бхаве је концепт даривања (dān) проширио, тражећи од људи да донирају не само земљу, већ и свој новац, рад, интелект и живот за рад Сарводаје. Организовао је сеоске савете (grām sabhās) како би надгледали развојни програм, са циљем не само да постигне самодовољност села већ и да успостави ненасилно друштво засновано на верским идеалима.

Раскол у покрету Сарводаја

Неуспех многих Бхавеових планова да се остваре довео је до несугласица унутар Сарводаје. Током 1960-их, Џаи Пракаш Нарајан, марксиста који је постао гандијевац и Бхавеов сарадник, настојао је да покрет усмери ка активном учешћу у политици како би иницирао промене у друштву. Нарајан се, разочаран Бхавеовим нестраначким верским приступом и спорим програмом грам свараџа, окренуо савременој политици. Ово је довело до озбиљног раскола унутар организације Сарва Сева Санга (радне агенције Сарводаје) до 1970-их. Бхавеове присталице су, међутим, наставиле да тврде да је њихов покрет био усмерен на „промену срца људи“ кроз моралну силу.