ШТА ЧИТАТИ? Сврха и промисао. Истраживања у западној мисли, књижевности и теологији

Purpose and Providence. Taking Soundings in Western Thought, Literature, and Theology, By: Vernon White, 184 Pages, Hardcover, Published By: Bloomsbury T&T Clark, Published: 1 October 2015

Поновно промишљање провиђења у савременој мисли

Вернон Вајт у својој књизи разматра како се традиционални појам Божанске промисли (провиђења) – сврхе која је очигледна у животним догађајима, а коју проналазимо, а не стварамо – може одржати у светлу савременог секуларизма, плурализма и скептицизма. Док верници сматрају сврху фундаменталним питањем вере, академска мисао је често одбацује као наивну. Вајт тврди да упркос овом "нестанку" провиђења из западне мисли, инстинкт за телеологијом (сврховитошћу) и даље постоји, подржан увидима из интелектуалне историје, литературе и теологије.

Христоцентричност као образац сврхе

Вајт ултимативно провиђење дефинише као "мост између појединачног и универзалног", идентификујући Христа као стожер који тај мост држи. Основни образац провиђења је Христов догађај (Крст и Васкрсење). Према Вајту, могуће је препознати Божански смисао у специфичним догађајима – било у индивидуалном животу или у историји – када се ти догађаји повежу са христолошким наративом искупљења. Ово омогућава поимање провиђења као сврхе без напретка, налажење смисла у појединачном чак и када он није очигледан у „великој причи“ историје.

Значај и конструктивне критике

Вајтов текст нуди убедљив аргумент за поново оживљену, преобликовану идеју провиђења релевантну за тренутни интелектуални моменат. Књига је најкориснија за студенте и истраживаче са предзнањем из систематске теологије или филозофије религије. Ипак, текст је критикован због ограниченог избора извора (бела, европска и углавном мушка мисао). Сугерише се да је Вајт пропустио прилику да повеже своје христолошко провиђење са конкретним историјским и наративним захтевима које нуде теологије ослобођења (нпр. Џејмс Кон), чиме би обогатио разумевање провиђења.

О аутору

Вернон Вајт је канонски теолог у Вестминстерској опатији, УК, и гостујући професор теологије на Кингс колеџу у Лондону, УК. Пре именовања у Вестминстерску опатију, био је директор STETs-а (Southern Theological Education and Training Scheme).