Нови парадокси џихада: од глобалног до националног
Пад Асадовог режима у Сирији, изазван исламистичком организацијом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТШ), представља нови модел за џихадистичке групе широм света. Овај развој, који је ХТШ претворио из терористичке групе у признату политичку власт (о чему сведоче недавне посете сиријског привременог председника Ахмеда ал-Шарае Русији и САД), није промакао огранку Ал-Каиде у Малију, Групи за подршку исламу и муслиманима (ЈНИМ). ЈНИМ, након неуспеха операције Бархан и одласка француских снага 2022. године, изгледа да пролази кроз идентичну „сиризацију“ своје стратегије, окрећући се од глобалног џихада ка чисто националној политичкој борби.
Успон исламо-национализма и етничко укорењивање
Као и ХТШ у Идлибу, ЈНИМ постепено напушта тероризам усмерен против цивила у корист акција које дестабилизују режим, настојећи да постане политичка алтернатива војној хунти. Ова трансформација се манифестује кроз политику отварања према различитим етничким групама. ЈНИМ је прво био усмерен на Туареге, али се отворио и према Фуланима (о чему сведочи активна јужна грана Катибат Мачина у Буркини Фасо), а недавно и према Бамарама, већинској етничкој групи у региону Бамака. Избор Бине Дијаре, познатог као Ал-Бамбари, за портпарола групе, показује одлучност ЈНИМ-а да створи народни консензус који превазилази поделу између номадских и седелачких етничких група Малија.
Напуштање класичног џихадистичког модела деловања
ЈНИМ, пратећи пример ХТШ-а, изгледа да се одриче класичних џихадистичких начина деловања. Након одласка Француза, ЈНИМ није преузео одговорност ни за један напад ван Сахела и постепено напушта масовне покоље цивила. Фокус на војне и економске циљеве (нпр. конвоје за снабдевање горивом) превладава над прогоном цивила који нису у складу са строгим верским ригоризмом. Значајно је и напуштање прогона Догона и уништавања маланског културног наслеђа (за разлику од ранијег скрнављења џамије Санкоре 2012. године), што сведочи о вољи да се избегне губитак подршке локалног становништва – стратегија коју је ХТШ применио према хришћанима и шиитима у Идлибу.
Заштитник народа и сукоб у команди
ЈНИМ жели да замени глобални џихад популарним џихадом усмереним против локалних тиранских режима који угњетавају цивиле. Пропагандна агенција Ал-Залака често представља ЈНИМ као заштитника становништва од бруталности војних хунти (нпр. комуникација о масакрима које је починила војска Буркине Фасо). Овај приступ представља синтезу регионалног џихада (ближег моделу ДАЕШ-а) и одбијања прогона локалног становништва (тема блиска мислиоцима Ал-Каиде), чиме група жели да уклони своју слику „тереростичке групе без корена“ и да се трајно укорени у политичком пејзажу. Међутим, као и у Сирији, постоји подела између базе и лидера: убиство тиктокерке Маријам Сисе (новембар 2025.) сугерише да је могуће да се део бораца не слаже са Realpolitik настојањима руководства, што би могло довести до спонтаних масакра, сличних онима које су доживели алавити након пада Асада.
Границе поређења и коперникански обрт
Иако „сиризација“ конфликта у Малију представља нови парадигматски оквир за анализу џихадистичких покрета, неопходно је истаћи границе поређења. ЈНИМ нема бројну војску попут ХТШ-а, што ће му онемогућити да краткорочно преузме контролу над целим Малијем. Такође, ЈНИМ се не може ослонити на спонзорску силу способну да га финансира (као што је Турска чинила за ХТШ). Упркос овим разликама, победа Ал-Џуланија (Ахмед ал-Шараа) у Сирији представља коперникански обрт за све покрете који се позивају на Ал-Каиду, показујући да је могуће заменити глобални џихад локалним политичким укорењивањем.
0 Коментари