Настанак и развој бабизма
Бабизам је настао као следбеништво учења Сејида Алија Мухамеда, познатог као „Баб“ (што значи „Врата“). Рођен у Ширазу 1819. године, Баб је био трговац који је дошао у контакт са шејхијским покретом у Ираку, који се заснивао на мистичном и филозофском тумачењу шиитског ислама. Дана 22. маја 1844. године, Баб се представио као „Врата“ (Баб) ка скривеном (дванаестом) имаму, а то проглашење се сматра почетком нове ере. Својих првих осамнаест најважнијих ученика назвао је „Слова Живота“ (Ḥurūf al-Ḥayy).
Прогон, побуне и Бабова смрт
Бабово проглашење је кулминирало у писму из 1848. године, у којем је себе представио као дуго очекиваног дванаестог шиитског имама, што је означило јасан раскид са исламским шеријатом. То је довело до радикалних позиција међу његовим следбеницима, укључујући и Курат ал-Ајн, која је заговарала потпуни социјални раскид са исламом, ако је потребно и силом. Након смрти Мухамеда Шаха 1848. године, избили су „бабијски џихади“ и побуне, које је влада Каџара сурово угушила. Баб је остао у затвору и погубљен је 9. јула 1850. године. Као последица покушаја атентата на Насера ал-Дин Шаха 1852. године, обновљени су жестоки прогони, у којима су сви „Слова Живота“ погубљени.
Подела: бахаизам и азализам
После Бабове смрти, вођство над бабијском заједницом преузео је Мирза Јахја Нури, звани Субх-и Азал („Јутро Вечности“), полубрат Мирзе Хусеина Алија Нурија, званог Баха Алах (Baháʼu'lláh). Тензије међу њима биле су видљиве, а Баха Алах је, након што је био затворен и прогнан у Багдад, почео да реорганизује заједницу. Коначан теолошки и суштински прекид са бабизмом догодио се у Единру 1863. године, када је Баха Алах прогласио себе новим пророком – „Оним Кога ће Бог објавити“. Већина следбеника прихватила је Баха Алаха и постали су познати као бахаи (присталице Бахе), док је мањина која је следила Субх-и Азала остала позната као азалије.
Бабијска доктрина и „Бајан“
Главни доктринарни извор бабизма је „Бајан“ („Објава“), света књига коју је Баб написао током свог затвора. Бабијска доктрина, иако се темељи на монотеизму попут ислама, мења есхатолошку мисао: „Дан који долази“ није далека будућност, већ духовно рајско стање које се може доживети у садашњости. Универзална есхатологија треба да почне са „Оним кога ће Бог објавити“, али Баб није дао прецизан датум. Бабизам је задржао и елементе шиитског ислама, попут такије (скривање верских уверења у доба опасности) и концепт џихада. Бајан је такође успоставио нови верски закон који је укинуо исламски шеријат, укључујући нову киблу (Бабова кућа у Ширазу) и нови култни календар са 19 месеци по 19 дана.
Данашње азалије (баби-азалије)
Бабијска заједница која је следила Субх-и Азала углавном се распала након његове смрти на Кипру 1912. године. Међутим, мањина следбеника, познатих као баби-азалије, и даље живи у Ирану. Они су се претворили у статичну заједницу која чува Бабове и Субх-и Азалове списе, али без даљег теолошког развоја или организације великих размера. Живе као скривена мањина, често неразлучива од свог муслиманског окружења. Процењује се да у Ирану нема више од једне или две хиљаде баби-азалија.
0 Коментари