Тихо богослужење као одмор од дигиталног доба
Арч Стрит Митинг Хаус (Arch Street Meeting House) у Филаделфији, који се назива и „Вестминстерска опатија квекеризма“, доживљава неочекивани пораст посећености младих људи. На богослужењима ове вековима старе вере, која не познаје свештенство, олтар, статуе, нити певање, људи једноставно седе у тишини у 200 година старим дрвеним клупама и чекају да их „унутрашње светло“ или порука од Бога покрене да проговоре. Ова једноставност и одсуство ометања привлачи младе попут Валери Гудман (27), која је напустила евангелистичку цркву и пронашла предах од „бучног технолошког доба“. Број посетилаца је порастао са око 25 пре пандемије на чак 100 данас, при чему је већина нових чланова млада.
Вредности правде и активизам квекера
Многи млади, попут Емили Филбрук (24), вреднују дугу традицију квекерског активизма који привлачи људе у време дубоких подела и политичког насиља у Америци. У складу са својом посвећеношћу правди и миру, квекери су историјски били укључени у мирне протесте за окончање ратова и ропства, као и за подршку правима жена. Скорије, квекери су марширали против имиграционе политике. Филбрук сматра да људи у време „националне невоље“ траже веру која је историјски оријентисана на мир и социјалну правду, као и заједницу истомишљеника за размишљање.
Историјско наслеђе и Пенсилванија
Арч Стрит Митинг Хаус, изграђен почетком 19. века на земљи коју је донирао Вилијам Пен, енглески квекер и оснивач Пенсилваније, остаје једна од највећих активних квекерских богомоља у свету. Иако је најважнија грађевина у квекерској вери, дуго времена није била довољно позната јавности. Чланови заједнице, попут Хејзел Гудрич, кажу да су туристи често били изненађени што квекери уопште постоје, мешајући их са амишима или менонитима, или их повезујући са брендом „Quaker Oats“, који је само користио њихово име као симбол „доброг квалитета и поштења“ (јер квекери нису имали навику цењкања).
Ширење вере у модерном добу
Велики изазов за квекере јесте како религија која нуди утеху у тишини може да се избори са „гласном буком модерног света“, посебно зато што квекери у североисточном делу САД не проповедају активно. Међутим, захваљујући томе што је објекат и историјско место, могуће је радити на подизању свести. Службеник за комуникације, Алек Унковић, заслужан је за промовисање квекерског доприноса путем редизајна сајта и објава на друштвеним мрежама, свесно признајући да многи људи показују интересовање за овај атипични начин тишине и богослужења у данашњем тренутку.
Порекло и темељне вредности
Друштво пријатеља, односно квекери, настали су у Енглеској у 17. веку, а основао их је Џорџ Фокс, који се противио церемонијалном акценту Англиканске цркве и почео да проповеда о „унутрашњем светлу“ – личном односу са Христом који ослобађа од догми и црквених ауторитета. Отуда и име „квекери“ (quaker) које му је подсмешљиво доделио судија. Данас, квекери широм света (око 400.000) имају различите праксе, али традиционална заједница Арч Стрита тежи да задржи изворно богослужење. Вредности квекеризма сажете су у акрониму SPICES – Једноставност (Simplicity), Мир (Peace), Интегритет (Integrity), Заједница (Community), Једнакост (Equality) и Одговорно управљање (Stewardship).
0 Коментари