Жалост и глобална транзиција у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана
Црква Исуса Христа светаца последњих дана (Црква СПД) пролази кроз период жалости и транзиције након што је . септембра . године у пуцњави и подметању пожара у Мичигену погинуло четворо људи, а осам рањено. Дан раније, Расел М. Нелсон, председник Цркве, преминуо је у 101. години. Његову улогу ће највероватније преузети Далин Х. Оукс, најутицајнији међу највишим лидерима Цркве. Нови председник наслеђује институцију која је и даље дубоко америчка, али све више глобална, чија је разноликост често у супротности са начином на који је представљена у медијима.
Глобални раст и промена демографије
Црква СПД, коју је основао Џозеф Смит у Њујорку 1830. године, има преко милиона чланова према црквеним подацима. Већина чланова данас живи ван САД, у преко земаља, што је резултат преусмеравања мисионарског рада након Другог светског рата, посебно у Централној и Јужној Америци и Пацифичким острвима. У САД, демографија се такође мења: 72% америчких чланова су белци, што је пад у односу на 85% из 2007. године. Растући број Латиноса – који чине 12% чланова у САД – игра значајну улогу у одржавању конгрегација широм земље.
Храмови као симбол глобалне посвећености
Један од највидљивијих показатеља глобалног раста је изградња нових храмова, који се користе за посебне верске церемоније, а не за недељно богослужење. Храмови су некада били готово искључиво лоцирани у Сједињеним Државама, док се данас налазе у десетинама земаља, од Аргентине до Тонге. Током председниковања Расела М. Нелсона, најављено је нових храмова, више него код било ког његовог претходника. Ова изградња представља физичку и симболичну посвећеност Цркве да постане глобална религија, иако и даље постоје културне тензије.
Културне тензије и изазови америчке основе
Иако се Црква шири, њене институционалне основе остају чврсто укорењене у Сједињеним Државама, а њено највише руководство чине готово искључиво бели мушкарци, већином рођени у Америци. Ова чињеница поставља питања о томе колико се норме Цркве базиране у Јути уклапају у стварност чланова у Манили, Мексико Ситију или Берлину. Латино чланови су се, на пример, суочавали са отпором према културним традицијама, попут прављења олтара за „Дан мртвих“ (Dia de los Muertos). Чак и естетски детаљи, попут стандардизоване химне која садржи патриотске песме попут „America the Beautiful“, могу деловати непримерено у земљама које имају историју америчких војних или политичких интервенција. Питања телесног изгледа (као што су тетоваже, које су биле табу, упркос хиљадама годинама традиције светог тетовирања у Океанији са високом стопом чланства у Цркви) и одевања (рукави за свету одећу у влажним подручјима) такође стварају тензије.
Вођење глобалне Цркве из Америчког центра
Предстојећа транзиција у руководству мораће да одговори на изазов вођења глобалне Цркве из америчког седишта – Цркве која се и даље погрешно схвата и стереотипизира, понекад до тачке насиља. Раст Цркве у свету захтева већу културну осетљивост. Док је Црква историјски тежила униформности у историји, уметности и учењу, тај приступ је све теже одржати када конгрегације обухватају десетине земаља, језика и обичаја. Корпоративни, одозго-надоле процес доношења одлука такође отежава бављење болним расним историјама и потребама маргинализованих група, као што су ЛГБТК+ чланови. Транзиција у вођству је прилика за Цркву, али и за ширу јавност, да боље разуме вишеструку, глобалну природу живота светаца последњих дана данас.
0 Коментари