Полемика о атрибутима и јединству Бога
Проблем Божјих атрибута (сифат) у исламској теологији проистекао је из тензије између Куранских антропоморфних описа и доктрине о апсолутном јединству Бога (тавхид). Иако реч сифа није у Курану, теолози (мутакалимун) су касније разликовали Име (исм, нпр. Моћни) од Атрибута (сифа, нпр. Моћ) као ентитета у Божјој суштини. Мутазилије су, у својој радикалној примени танзиха (одрицања), тврдиле да су атрибути идентични Божјој суштини и да немају стварно постојање, негирајући такође створени карактер Курана. Насупрот њима, хашвије и ханбалије су заступали буквалистички став, сматрајући антропоморфне атрибуте (рука, лице) стварним, али непознате природе.
Ашаризам. Средњи пут и систематизација
Ашаризам, чији је оснивач Абу ал-Хасан ал-Ашари нашао средњи пут између екстремног буквализма и радикалног симболизма мутазилија, постао је правоверна (ортодоксна) теолошка школа. Ал-Бакилани је, на пример, прихватао постојање антропоморфних атрибута, али одбијао објашњење њиховог начина (bi-lā kayf – без како). Ал-Џувајни је атрибуте поделио на суштинске (нафси) и квалитативне (манави), покушавајући да реши проблем њиховог односа са Божјом суштином кроз систем „модова“ (ахвал).
Ал-Газали и дефинисање атрибута
Врхунац ашаријске систематизације достигао је Ал-Газали, који је навео седам главних атрибута (живот, знање, моћ, воља, слух, вид, говор) и дефинисао њихов статус: они нису суштина, али јесу у суштини и вечни су. У свом коментару на Деведесет девет најлепших Божјих имена (Maqṣad al-aqṣā), он је нагласио да верник проналази срећу обликујући свој живот према „божанској моралности“ израженој тим атрибутима, чиме је теологију директно повезао са личном побожношћу.
Философски приступ. Негативни атрибути фаласифа
Фаласифа, попут ал-Фарабија и Ибн Сине (Авицена), под утицајем грчке филозофије, видели су Бога као Нужно Биће у коме су суштина и постојање идентични. Због тога су атрибуте тумачили негативно. За њих, атрибути нису откривали Божју суштину, већ су се односили само на Његово деловање или негацију супротног (нпр. Бог је мудар значи да Његова мудрост није стечена). Овај приступ је критикован због наводног порицања стварне разлике између Божје суштине и атрибута.
Атрибути као срж исламске побожности
Упркос свим дубоким теолошким и филозофским разликама које су стварале поделе у историји ислама, Божански атрибути и имена су задржали централну улогу у муслиманској побожности. Они служе као комуникацијски мост између верника и живог Бога, омогућавајући им да Му се обрате кроз описе које је Куран дао. Рецитовање „најлепших Божјих имена“ помоћу бројаница (субха) представља суштину муслиманске побожности, подсећајући вернике на Божју заштиту и милост.
0 Коментари