Женски гладијатори древног Рима

Појава и дефиниција женских гладијатора

Женски борци у античком Риму познате су као гладијатрикс, иако овај израз није коришћен у латинском језику римског периода, већ је новији термин. Оне су представљале еквивалент мушким гладијаторима, борећи се једна против друге или против дивљих животиња током специјалних догађаја и фестивала у аренама. Историјских доказа о њиховом постојању има ограничено, али су за Римљане ове борбе биле необична и нова појава, на коју нису увек гледали позитивно. Гладијатриксе су обично биле укрштане против противника сличне вештине и снаге, што је доводило до узбудљивих, али понекад и контроверзних битака.

Обука и социјални статус

Према античком римском песнику Децимусу Јунију Јувеналису, женски гладијатори су тренирале користећи исте методе и оружје као и мушкарци. Међутим, не постоје записи о постојању посебне школе за гладијаторе (ludus) посвећене искључиво женама. Јувеналис је напоменуо да су обуци приступале жене из свих друштвених класа – од високорангираних (feminae) до обичних (mulieres). Ипак, врло је вероватно да жене из виших класа нису улазиле у арену због изражене друштвене стигме. Активности обичних жена (mulieres) нису изазивале велику пажњу јавности, па њихово учешће у арени вероватно није доносило значајну друштвену критику или срамоту њиховим породицама.

Докази о борбама у 2. веку нове ере

Потврду о постојању борби женских гладијатора налазимо у натпису из Остије Антике (Ostia Antica), који документује игре у арени из 2. века нове ере. Овај натпис помиње умешаност локалног магистрата у обезбеђивање „жена за мач“, посебно их категоришћући као mulieres (обичне жене), а не као feminae. Додатни писани извори, као што је хроника историчара Касија Диона (155–235. н.е.), описују фестивал одржан у част мајке цара Нерона. Током тог фестивала, жене су учествовале у јахању, лову на дивље животиње, па чак и у гладијаторским борбама, при чему су неке то чиниле добровољно, а неке су можда биле присиљене.

Археолошка открића и хипотеза о „Девојци гладијатору“

Археолози су открили светиљку са приказом палог гладијатора, као и друге светиљке са ликовима богова повезаних са гладијаторским играма. Поред тога, пронађене су и шишарке које су се обично палиле у арени у сврху прочишћења. Ово откриће навело је неке да сугеришу да би покојна особа могла бити гладијатрикс, те је у медијима у Великој Британији названа „Девојка гладијатор“.

Контроверзе и новине

Присуство жена гладијатора у арени представљало је необичност за античке Римљане, јер је кршило уобичајене друштвене норме, што је чинило ове битке контроверзним догађајима. Упркос ограниченим историјским доказима, пронађени натписи и сведочења античких хроничара потврђују да су ове жене, претежно из нижих класа, постојале и да су се бориле, додајући ретку димензију историји римских игара.

Мермерни рељеф парних бораца, Амазоније и Ахилеје, пронађен у Халикарнасу. 

Њихова имена, написана на старогрчком језику, идентификују их као жене. 1.-2. век нове ере.