Геополитика је за губитнике

Експлозија геополитике у савременом дискурсу

Појам геополитика је доживео изузетну ренесансу, прешавши пут од "егзотичног" термина 2002. године (када се расправљало о недостатку отпора америчкој моћи, или униполарном моменту) до доминантне теме данас. Графикони показују два велика таласа пораста употребе речи: први након глобалне финансијске кризе 2007-08, а други, оштрији, после 2014-15. (анексија Крима и избегличка криза). Овај појам је постао толико "заразан" да су га усвојиле чак и Европска унија (са "геополитичком Комисијом" Урсуле фон дер Лајен) и Сједињене Државе (са "friend-shoring" политиком Џенет Јелен).

Геополитика као компензација за понижење

Кључни покретач савременог геополитичког начина размишљања је осећај губитка, инфериорности и сећање на понижење. Владимир Путин је то јасно дефинисао када је распад Совјетског Савеза назвао "највећом геополитичком катастрофом 20. века", а његов говор из 2007. у Минхену био је директно оспоравање униполарности САД. Слично томе, кинеска жеља да се прекине наслеђе "века понижења" након Опијумских ратова такође одражава ову идеју. Геополитички дискурс се стога често јавља као рационализација за "исправљање губитака" и потврђивање моћи.

Порекло и двосмисленост геополитике: Карл Хаусхофер

Порекло модерне студије геополитике везано је за Карла Хаусхофера, који је живео на фарми Hartschimmelhof у Баварској. Термин Geopolitik сковао је шведски политичар Рудолф Кјелен 1900. године. Хаусхофер, који се сматрао пророком геополитике, није могао јасно да је дефинише (описујући је као "географску савест државе"). На њега су утицали немачки географ Фридрих Рацел (који је увео концепт Lebensraum – животног простора) и Енглез Халфорд Макиндер (са теоријом "Pivot Area" – центра Евроазије и сукобом поморских и копнених сила).

Веза са нацизмом и америчка нервоза у Хладном рату

Хаусхоферове идеје су дошле до Адолфа Хитлера преко његовог студента Рудолфа Хеса. Иако савремени историчари смањују директан Хаусхоферов утицај на Мајн Кампф, концепт Lebensraum постао је централни део нацистичког програма. Након Другог светског рата, Американци су Хаусхофера, иако кратко интернираног, сматрали "Хитлеровим интелектуалним кумом". Међутим, захваљујући утицају језуитског научника Едмунда Волша, геополитика је наставила да живи у САД. Волш је сматрао да је неопходна нова геополитика јер је Совјетски Савез преузимао доминацију над Макиндеровом "Heartland" облашћу, чиме је геополитика постала израз америчке нервозе и оправдање за успостављање доминације.

Ренесанса у Русији и Дугинов утицај

Као и у Немачкој после Првог светског рата, геополитика је процветала у Русији након распада старог, моћног царства. Оживела је у Русији 1990-их, покренута перцепцијом политичког понижења. Најистакнутији заговорник ревитализације је Александар Дугин, који је геополитику схватио као "политички некоректну доктрину" која је корисна за Русију. Дугин, који се дивио Хаусхоферу, заговара Евроазијско царство као копнени блок. Иако стручњаци често прецењују директну везу између Дугина и Путина, његово радикално присуство омогућава Путину да делује умереније. Геополитика данас функционише као модеран начин објашњавања новонасталог хаотичног света за оне који верују да губе.