Неки детаљи о Јом Кипуру, најсветијем дану јеврејског календара

Јом Кипур. Најсветији дан у јеврејском календару

Јом Кипур (Дан помирења) се сматра најсветијим даном у јеврејском календару. Ове године се обележавао од заласка сунца у среду, 1. октобра, до ноћи у четвртак, 2. октобра. Овај свети дан традиционално се проводи у молитви и покајању и представља период строгог поста и самоиспитивања, где је фокус на тражењу опроштаја и помирењу са Богом и ближњима. То је уједно и кулминација и завршетак периода Високих светих дана.

Високи свети дани. Од Рош Хашане до Јом Кипура

Јом Кипур чини закључак периода Високих светих дана који почињу са Рош Хашаном (јеврејском Новом годином). Рош Хашана је почела ове године у недељу, 22. септембра, након заласка сунца и трајала је до ноћи у уторак, 24. септембра. Овај период од десет дана између Нове године и Дана помирења, познат као Десет дана покајања, посвећен је интензивном размишљању о животу, исправљању грешака и тражењу опроштаја пре него што се на Јом Кипур коначно запечати Божја пресуда за наредну годину.

Тумачење Светих дана у јеврејским огранцима

Иако се основна суштина празника поштује у свим јеврејским заједницама, постоје варијације у тумачењу и пракси међу главним огранцима. На пример, организација Хабад-Лубавич (која представља хасидски огранак) и Унија за реформни јудаизам пружају своја тумачења значаја Рош Хашане и Јом Кипура. Упркос разликама у теолошким приступима, оба огранка наглашавају централну тему овог периода: лично и колективно преиспитивање, повратак Богу (тешува) и припрему за бољу годину која долази.

Повећане мере безбедности у синагогама

Због пораста антисемитских инцидената широм света, многе синагоге су последњих година биле принуђене да уведу ванредне мере безбедности, посебно током Високих светих дана, када се окупља највећи број верника. Ове мере укључују ангажовање чувара, постављање камера и увођење различитих система за контролу приступа догађајима, попут издавања улазница или регистрације. Циљ је да се осигура безбедност заједнице, посебно с обзиром на недавне нападе на јеврејске верске објекте у свету.

Изазов очувања заједништва и сигурности

Потреба за унапређењем безбедносних мера представља велики изазов за верске вође. Како је изјавио рабин Рик Џејкобс, лидер Уније за реформни јудаизам, „Безбедносне мере које конгрегације морају да унапреде су једноставно застрашујуће“. Иако је осећај припадности заједници преко потребан верницима, тешко је људима пружити лажну сигурност. Ова ситуација наглашава парадокс: да би се очувао мир и светост празника, морају се предузети свеобухватне и видљиве мере заштите од спољног насиља, што често нарушава осећај мирног и безбрижног богослужења који је за вернике најважнији.

Ултраортодоксни Јеврејин замахује пилетом изнад главе жене у Јерусалиму, у уторак, 30. септембра 2025. године, као део ритуалних дана Капарот уочи јеврејског празника Јом Кипур. (АП Фото/Охад Цвигенберг)