Председник Карис оспорава закон о забрани Православне цркве Московске патријаршије
Естонски председник Алар Карис поднео је Врховном суду (Riigikohus) амандман на Закон о црквама и конгрегацијама, који има за циљ забрану Естонске православне цркве Московске патријаршије, и тражи да се тај закон прогласи неуставним. Према председниковој процени, закон је у супротности са Уставом Естоније и несразмерно ограничава слободу удруживања и вероисповести, извештава err.ee.
Правни инструменти за сузбијање субверзивних активности
Председник Карис је истакао да Естонија већ поседује правна средства за контролу и ограничавање субверзивних активности Московске патријаршије усмерених против суверенитета и демократије. Он је навео да постојећи закон не само да дозвољава, већ и захтева свеобухватан надзор верских удружења, а Кривични закон дефинише издају као злочин, укључујући активности које подразумевају информациони утицај. Према Карисовом мишљењу, питање није у недостатку правних инструмената, већ у њиховој недовољној или непотпуној употреби.
Неопходност јаснијег и ужег законског оквира
Карис сматра да би, у случају претње, закон забрањивао верским удружењима не само административне и економске, већ и доктринарне везе са страним ентитетом, што је, по његовом мишљењу, преширока и нејасна забрана. Он је нагласио да законодавни орган може постићи своје циљеве ако забрана буде јаснија и ако се од естонских верских удружења захтева да прекину само оне спољне везе које су специфичније повезане са претњом. Према њему, забрана административних и економских веза била би довољна, док мешање у доктрину није потребно.
Ризици мешања државе у доктрину
Председник Карис је упозорио да би, ако држава почне да се меша у учења и верске обреде верских удружења, ауторитет страног верског вође међу његовим присталицама, напротив, могао да се повећа. Такође је истакао да ако би се активности верских удружења могле ограничити на начин на који то предвиђа тренутни закон, то би значило да слична забрана може бити успостављена и за друга удружења, укључујући политичке странке, што је приступ који је неспојив са Уставом.
Процедурални развој и будуће последице
Карис је нагласио да нејасан, двосмислен и неразумно широко тумачен текст закона уместо решавања проблема може донети нове, што значи да се безбедносни ризици можда неће смањити, већ повећати, стварајући супротан резултат. Председник Карис је претходно одбио да прогласи амандман на Закон о црквама и конгрегацијама 24. априла и 3. јула ове године. Међутим, естонски парламент (Riigikogu) је закон усвојио по трећи пут 18. септембра, што је захтевало од председника да га или прогласи или да поднесе петицију Врховном суду да га прогласи неуставним.
0 Коментари