Michael Fishbane. Jewish Hermeneutical Theology, By: Michael Fishbane, Edited by: Hava Tirosh-Samuelson and Aaron W. Hughes, Series: Library of Contemporary Jewish Philosophers, 296 Pages, Paperback, Published By: BRILL, Published: October 2015
Централни допринос Мајкла Фишбејна и структура књиге
Овај уређени зборник је део серије „Библиотека савремених јеврејских филозофа“ и концентрише се на живот и рад Мајкла Фишбејна, професора јеврејских студија на Универзитету у Чикагу, који је преко четрдесет година значајно доприносио библијским студијама и модерном јудаизму. Књига је намењена академској публици са интересовањима за библистику, херменеутичку теорију, јеврејске студије и филозофију. Уместо строге биографије или Festschrifta, приступ је јединствен: књига садржи шест есеја самог Фишбејна, уоквирених интелектуалним портретом Сема Берина Шонкофа и интервјуом са Фишбејном који је водила Хава Тирош-Самуелсон. Ова структура пружа сажет, али густ приказ Фишбејновог животног дела. Шонкоф оправдава Фишбејново место јеврејског филозофа, наводећи да су његова дела „потомци динамичних спојева филолошке моћи и психолошке софистицираности“, заснована на његовој посвећености критичком проучавању примарних извора. Фишбејн се изјашњава као либерални ортодоксни Јевреј, укорењен у традицији, али отворен за напредне вредности.
Фишбејнова јеврејска херменеутичка теологија
Шест Фишбејнових есеја представљају његову јеврејску херменеутичку теологију. У њима он наглашава вредност разумевања древних традиција тумачења, позивајући се на методе јеврејске библијске егзегезе познате по акрониму ПаРДеС (PaRDeS – Пешат, Ремез, Дераш и Сод), који обухвата четири нивоа тумачења, од дословног до мистичног значења Писма. Метода дераш (или мидраш) је централна, успостављајући кореспонденције кроз испитивање и тумачење Писма у контексту целине. Фишбејн објашњава да „Писмо служи као посредник за откривење Бога на Синају и континуирани говор. Реч Божија се открива у људском говору. Тај говор је мидраш“. Међутим, он упозорава да мистична искуства морају бити укорењена у Писму. У завршним есејима, он своју теологију дефинише као „богоумност“ (God-mindedness), а не само знање о Богу. Циљ је „тумачење Светог писма на начин који изоштрава нашу религиозну свест о животу усредсређеном на Бога“, што представља алтернативу систематичним доктринама и искључивом фокусирању на халахичка (правна) питања.
Филозофски досег и наслеђе дела
У последњем есеју, „Библијска херменеутика и филозофска теологија“, Фишбејн истиче: „Библијској херменеутици потребна је филозофија како би се досегло изван историјске теологије и њених регионалних тврдњи о вредности“. Његов приступ је постмодеран и плуралистички, док истовремено остаје дубоко укорењен у јеврејској мисли. Књига се закључује опсежним интервјуом, где Фишбејн изражава уверење да његов рад превазилази јудаизам, имајући значаја и за хришћанске и исламске студије. На пример, хришћански проучаваоци библистике могу пронаћи везе између метода древне јеврејске егзегезе и списа Новог завета. Упркос малом недостатку у структури (понављање дефиниције ПаРДеС-а), овај том ефикасно кондензује Фишбејново животно дело, чинећи га добродошлим доприносом серији о јеврејским филозофима и интердисциплинарним студијама.
О уредницима
Хава Тирош-Самуелсон је професорка историје, професорка модерног јудаизма на катедри Ирвинг и Миријам Лоу и директорка Центра за јеврејске студије на Државном универзитету Аризоне у Темпеу, Аризона. Арон В. Хјуз држи катедру Филип С. Бернстајн за јеврејске студије на Одељењу за религију и класичне науке на Универзитету у Рочестеру.
0 Коментари