Преломна тачка. Изум будућности у 19. веку
Пре 19. века, будућност се ретко замишљала као радикално другачија од садашњости; друштвени и природни поредак сматрани су статичним. Међутим, око 1800-их, нови ставови према прогресу, обликовани односом технологије и друштва, почели су да трансформишу ову перцепцију. Будућност је почела да се посматра као "неоткривена земља", што је идеја коју данас узимамо здраво за готово, али која је тада била необична. Нова технологија електрицитета посебно је подстакла футуристичка нагађања. Рани викторијанци су у изложбеним халама, попут Аделаида галерије, могли да виде електричне моторе који су обећавали револуцију у путовањима, чинећи немогућим говор о електрицитету без говора о његовој трансформативној будућности.
Сатира и первазивност технолошког прогреса
Током раних деценија 19. века, постале су популарне сатиричне графике са насловима као што је "Марш интелекта" (March of Intellect). Ове карикатуре приказивале су футуристичке сцене испуњене невероватним машинама, попут парних машина у облику коња, или цевима попут "Велике вакуумске цевне компаније: директно за Бенгал" за ултра-брзи превоз путника. Иако су биле сатира, чија је сврха била исмевање нереалних обећања технолошког напретка, њихова популарност указује на изненадну свеприсутност новог начина размишљања о будућности као продукту технолошких иновација. Ове визије, иако данас делују фантастично, често су имале стварну основу у савременим плановима, попут пнеуматских железница.
Технолошка трансформација и социјални конзервативизам
Викторијанска перцепција је претпостављала да друштва и технологије еволуирају заједно, где је технологија сама по себи социјални прогрес. Ово уверење је артикулисао и конзервативни премијер маркиз од Солсберија 1889. године. Он је тврдио да је телеграф већ трансформисао "морални и интелектуални живот човечанства" чинећи комуникацију глобалном и тренутном. Даље је претпостављао да ће ширење електричне енергије омогућити децентрализацију индустрије, омогућавајући радницима да "наставе многе индустрије у сопственим домовима". Солсберијева визија је обећавала повратак прошлости – спајање предности аграрне моралне економије са индустријским светом, чиме би се очувала "целовитост породице".
Тесла, фантазија и футуристичка продаја
Изумитељи-предузетници попут Николе Тесле били су мајстори у продаји будућности. Тесла је схватио да да би продао своје проналаске, мора да пружи клијентима примамљиве визије света у коме ће они функционисати. У својим предавањима, он је у истом даху износио планове за пренос енергије, слање радио порука на Марс и коришћење електрицитета за производњу ђубрива. Снага овакве продаје лежала је у јукстапозицији фантастичног и свакодневног – Марсовци и бољи приноси у истом пакету. Ово континуирано кретање између будућих "чињеница" и "фикције" – што је пример телелектроскопа (уређаја за пренос визије, претече телевизије, о коме је писао и Марк Твен) – показује колико су се тада преплитали научна спекулација и научно-фантастична проза.
Наслеђе викторијанског оптимизма и савремени футуризам
Викторијански период је изумео начин на који настављамо да говоримо о будућности, спајајући технолошке чињенице са фикцијом. Књижевници попут Х. Џ. Велса, чије је дело "Антиципације" намерно спајало друштвени и технолошки прогрес, цементирали су ово уверење. Иако је вера у прогрес и оптимизам, која је постојала у "златном добу научне фантастике", избледела средином 20. века, данашњи футуризам, персонификован у пројектима попут Елона Маска (Hyperloop, колонизација Марса), баца ново светло на ове викторијанске традиције. Ови савремени пројекти, као и иницијативе попут Пројекта Хијероглиф, зависе од претпоставке да произвођачи научних чињеница и фикције треба да буду ангажовани у заједничком пројекту технолошког креирања будућности, прихватајући причу о испреплетености културе и технологије коју су викторијанци створили.
0 Коментари