Духовна криза и "оскврнуће Божјег имена"
Две године након напада 7. октобра, рат у Гази и насиље досељеника на Западној обали изазивају дубоку кризу вере међу ангажованим Јеврејима, прелазећи оквире војног и дипломатског изазова. Рабин Измар Шорш, емеритус канцелар Јеврејског теолошког семинара, изјавио је да је јудаизам у "критичном тренутку" и да је под теретом "хилул Хашем" (оскврнуће Божјег имена) због акција у Гази и на Западној обали. Шорш и други мислиоци упозоравају да ће ћутање овим питањима учинити јудаизам "одбојном религијом прожетом лицемерјем и контрадикцијама", што би могло уништити 2.000 година јеврејске мисли.
Етички императиви против политичког партизанства
Многи духовни критичари, углавном из либералних ционистичких кругова и неортодоксних деноминација, тврде да "манифестно занемаривање палестинских живота" представља морални слом. Рабин Шарон Броус из Лос Анђелеса наглашава да је срж јеврејске вере схватање да је свако људско биће створено по Божјем лику, због чега је смрт сваког недужног "морална катастрофа". Чак је и група од 80 углавном модерних ортодоксних рабина, иначе снажних циониста, позвала на "морално јасноћу" поводом хуманитарне кризе, наводећи да су "правда и саосећање темељи наше етичке обавезе" и да је потребно говорити када владине акције противрече моралним императивима Торе.
Критике и позив на солидарност
Критичари ових ставова, попут рабина Шмулеја Ботича и новинара Џонатана С. Тобина, сматрају да је јавно моралисање о рату опасно јер даје аргументе непријатељима Израела. Они тврде да је прави духовни ризик да Јевреји напусте Израел током "праведног рата" који није тражен. Ови критичари инсистирају да, осим позива на правду, јеврејска традиција оправдава рат у име самоодбране и осигурања Израела. За њих, духовни лидери би требало да "вичу с поносом", проглашавајући рат "не само праведним, већ и светим" – борбом за опстанак јеврејског народа.
Морално самопреиспитивање и метафора Аврама и Агаре
Јеврејска традиција нуди механизме за суочавање са овим кризама. Јоси Клајн Халеви, израелски мислилац, позвао је на "морално самопреиспитивање" у складу са темом интроспекције и покајања Високих празника, тврдећи да тај процес "пружа духовну заштиту" јеврејском колективу. Рабин Ангела Бухдал је у својој проповеди на Рош Хашану користила библијску причу о конфликту између Аврамове жене Саре и слушкиње Агаре, као метафору за недостатак емпатије на обе стране – и међу израелским критичарима и међу браниоцима. Она је упозорила: "Ко постајемо када отврднемо своја срца?"
Универзализам наспрам партикуларизма
Дискусија о томе како ће рат променити јудаизам постала је најновији израз древне напетости између универзализма и партикуларизма. Либерални Јевреји, како пише рабин Џеј Мајклсон, теже универзалним аспектима традиције који негују саосећање према свима, не само према Јеврејима. Насупрот томе, хипер-партикуларисти, који подржавају десничарску владу, фокусирани су првенствено на љубав према другим Јеврејима. Шорш закључује да је дужност свештенства да се огласи у духу јеврејских пророка, који су ограничавали власт монархије, јер ће у противном лицемерје бити терет за будућу историју јудаизма.
0 Коментари