Криза секуларизма и пораст верског екстремизма
Индија, некада слављена као највећа светска демократија и светионик секуларизма, наводно се трансформисала у плодно тло за верски екстремизам услед успона идеологије Хиндутва и организације РСС (Rashtriya Swayamsevak Sangh). Према овом гледишту, Индија је постала једна од најопаснијих земаља за мањине, посебно за муслимане. Муслимани се више не третирају само као грађани, већ су, како се тврди, фокус прогона од стране власти. Влада која се некада поносила једнакошћу сада је, наводно, усмерена на репресију грађанских и верских права муслиманске заједнице, користећи политике које фаворизују маргинализацију и застрашивање.
Булдожери као оружје терора и колективно кажњавање
У тексту се истиче да су репресивне мере значајно ескалирале, посебно под управом главног министра Јогија Адитјаната у Утар Прадешу. Као одговор на протесте покренуте кампањом "Волим Мухамеда", власти су покренуле насилно сузбијање које укључује масовна хапшења, забране интернета и употребу булдожера. Операције булдожерима, које се оправдавају као мере за спровођење закона и "правде", у ствари се описују као облик колективног кажњавања и "оружје терора". Рушење имовине и расељавање породица без одговарајућег правног поступка шаље застрашујућу поруку да ће неслагање, посебно од стране муслимана, бити кажњено финансијски и физички.
Намерно гушење протеста и верског изражавања
Наведено сузбијање, које је резултирало оптужбама против више од 1.300 особа широм земље, тумачи се као намеран покушај застрашивања и ућуткивања муслиманске заједнице. Хапшења и подношење пријава циљају истакнуте клерике и активисте, попут Мавлане Тавкира Разе Кана, што показује шири државни план за гушење права на протест и верску праксу. Постоји селективно спровођење закона, где се мирни изрази верске љубави (као што је био случај са транспарентом у Канпуру) представљају као опасност по јавни ред, док се слична забринутост од стране Хиндуса наводно занемарује, што одражава растући верски јаз.
Политички мотиви и ерозија секуларног ткива
Политички аспекти сузбијања откривају дуготрајну пристрасност унутар индијског политичког тела. Реторика главног министра Адитјаната, која скупове описује као "добро оркестриране покушаје нарушавања друштвене хармоније", представља муслимане као противнике мира. Оваква реторика маргинализује муслиманско право на протест и верско изражавање. Организације за грађанска права, попут АПЦР (Association for Protection of Civil Rights), тврде да се закон селективно спроводи како би се криминализовале муслиманске верске манифестације, што доводи до ерозије секуларног ткива Индије под актуелном влашћу.
Глобални позив на акцију
Прогон муслимана, који се наводно шири широм Индије – од Багпата и Шахџаханпура до Варанасија и Бомбаја – представља озбиљно глобално питање, а не само унутрашњи проблем. Гушење неслагања, кршење верских слобода и искључивање целих група кроз државну власт наговештавају опасну будућност за Индију. Зато се међународна заједница позива да препозна овај тренд и предузме проактивне кораке како би се спречило да ерозија индијских демократских принципа постане неповратна. Ћутање, тврди се, не само да би охрабрило починиоце већ би створило и опасан преседан за демократију и људска права широм света.
0 Коментари