Шта Никеја значи за односе са јудаизмом и исламом?

Значај Никејског сабора за хришћанство

Међународна конференција, коју организују Универзитет у Минстеру и Понтификални Грегоријански универзитет у Риму, посвећена је 1700. годишњици Првог васељенског сабора у Никеји (325. године). Овај Сабор, који је сазвао цар Константин у Никеји (данас Изник, Турска), имао је за циљ да реши спор око односа Бога Оца и Исуса Христа који је делио младу Цркву. Сабор је утврдио Никејско веровање (Символ вере), чији је темељни став да је Исус Христос "исте суштине" са Богом Оцем, чиме је потврђено Његово божанство у пуном смислу. Овај Символ вере и данас има фундаментални значај за Католичку, Православну и већину Протестантских цркава.

Екуменски и унутархришћански значај

Конференција се експлицитно бави екуменским значајем Никеје, истражујући како се Никејско веровање тумачило кроз историју унутар различитих хришћанских традиција, укључујући протестантски и англикански контекст. Други део конференције, који се одржава у Минстеру, посебно ће анализирати унутрашњу разноликост хришћанства у светлу Никеје. Осим тога, биће разматране и интеркултуралне и постколонијалне димензије, односно како се хришћанство, утемељено на овом Веровању, примило у неевропским културама.

Никејски сабор у односу на јудаизам и ислам

Један од најкомплекснијих аспеката конференције је фокус на међурелигијским односима, посебно са јудаизмом и исламом. Истраживачи из јеврејских и исламских студија ће представити како се Никејско веровање чита из перспективе ових религија. Према речима организатора, идеја да Бог има сина који је једнак Њему и самим тим и сам Бог, неприхватљива је и из јеврејске и из исламске перспективе. Конференција стога настоји да разјасни како Никејски сабор позиционира хришћанско схватање Тројице унутар монотеизма и шта о томе имају да кажу две друге велике монотеистичке вере.

Историјски контекст и ангажовање папе Лава

Конференција, под називом "Исповедање Никејског сабора. Историја и теологија", комбинује историјско и филозофско истраживање Сабора као политичког догађаја са систематском теологијом. У контексту екуменског сећања, актуелни папа Лав XIV најавио је у мају да ће посетити Изник и Истанбул у новембру ради комеморације. Овај гест наставља намеру његовог претходника, покојног папе Фрање, који је такође планирао да путује у Турску и састане се са учесницима конференције.

Релевантност за савремене вернике

Професор догматике Михаел Зевад наглашава да, иако све велике хришћанске Цркве препознају Никејско веровање, "оно што чланови ових Цркава данас стварно верују је друга ствар". Док су се сукобљене групе у 4. веку слагале да Исус није био само обичан човек, многи савремени хришћани верују да је Исус био само изузетна особа која је накнадно деификована. Овај поглед је почео да утиче на теологију тек у 18. веку, што указује на велики јаз између спекулативно развијене христологије древне Цркве и актуелних уверења многих верника. Конференција, стога, има за циљ да ове историјске и догматске сложености учи релевантним за савремена питања вере.