ШТА ЧИТАТИ? Карактер. Нови правци из филозофије, психологије и теологије

Character. New Directions from Philosophy, Psychology, and Theology, Edited by: Christian B. Miller, R. Michael Furr, Angela Knobel and William Fleeson, 720 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: October 2015

О „Пројекту Карактер” и дефиницијама

Књига „Карактер. Нови правци из филозофије, психологије и теологије” настала је из вишегодишњег пројекта Кристијана Милера под називом „Пројекат Карактер”, који је финансирала Темплтонова фондација и вођен је са Универзитета Вејк Форест. Овај обимни зборник, са преко тридесет есеја и педесет сарадника, представља најновија размишљања о теми карактера, бавећи се како афирмативним питањима (дефиниције, генеалогија), тако и контрааргументима из неуронауке, која преиспитује да ли је карактер ишта друго до анахронистичка номенклатура за сложен психо-биолошки процес. Уредници се експлицитно ослањају на дефиницију психолога Вилијама Флисона: „Предлажемо дефинисање карактера као 'карактеристике које описују радње, спознаје, емоције и мотивације за које се сматра да су релевантне за исправно и погрешно према релевантном моралном стандарду'.” Предност ове дефиниције је, како објашњавају, у томе што „оставља отвореним крајње питање шта је морално за концептуалну дебату”, што је кључна иновација, јер пројекат позива на религиозно промишљање о теми.

Интердисциплинарни и теолошки доприноси

Овај зборник нуди освежавајуће значајан мост ка питањима изван академске заједнице. На пример, Елизабет Боргер и Ентони Хофман у есеју „Развој карактера у школским годинама” истражују факторе који доприносе просоцијалном понашању код деце школског узраста, налазећи да „морална интернализација промовише морално понашање због жеље детета да одржи доследан осећај себе”. Деца са „вишом моралном интернализацијом” не само да ће вероватније интервенисати када је друго дете малтретирано, већ ће и највероватније „доживети интензивну кривицу” ако не интервенишу. Што се тиче теолошких доприноса, они су бројни и, иако готово искључиво аврамовске провенијенције, покривају теме од култивисања скромности кроз вео у Индонезији (Елизабет Букар), преко хришћанске понизности као социјалне врлине (Мајкл Остин), до улоге етикета у јудаизму (Цви Новик) и Аквинасове етике врлине у односу на Аристотелову (Анђела Кнобел).

Пропуштена прилика за ширу теолошку перспективу

Иако је „Карактер” разнолик у дисциплинарном смислу, његова теолошка разноликост ограничена је на аврамовске вере, што аутор критикује као пропуштену прилику за укључивање ширих перспектива. Посебно је истакнуто питање намере, које се често појављује у збирци, а то је област где би, на пример, будистичка етика могла да понуди јединствен допринос. У теравадској традицији постоји дуго успостављена еквиваленција између камме (или карме) и намере (cetanā), јер према Нибхедхика Сути, Буда каже: „Намера [Cetanāhaṃ] је камма”. Иако је зборник од преко 700 страница свеобухватан, будућа истраживања о карактеру би могла имати користи од експанзивнијег разумевања „теолошког” које би укључило будистичке, конфучијанске, даоистичке и друге незападне системе. Упркос овој критици, „Пројекат Карактер” је вредно и неопходно достигнуће које може да задовољи потрагу хуманиста за новом транс-интер-крос-дисциплинарном техником.

О уредницима

Кристијан Б. Милер је професор филозофије на Универзитету Вејк Форест и директор „Пројекта Карактер”. Р. Мајкл Фур је професор психологије на Универзитету Вејк Форест и кодиректор психологије за „Пројекат Карактер”. Анђела Кнобел је ванредни професор филозофије на Католичком универзитету Америке и директор теологије за „Пројекат Карактер”. Вилијам Флисон је професор психологије на Универзитету Вејк Форест и кодиректор психологије за „Пројекат Карактер”.