Memory and Hope. Forgiveness, Healing, and Interfaith Relations, Edited by: Alon Goshen-Gottstein, Series: Interreligious Reflections, 174 Pages, Hardcover, Published By: Lexington Books, Published: October 2015
Тема књиге „Сећање и нада“ и контекст Арентове
Зборник „Сећање и нада“, који је уредио Алон Гошен-Готштајн, проистекао је из састанка Савета светских верских лидера Илијах 2014. године. Главни циљ књиге је да истакне стратегије које различите верске традиције нуде за „прочишћавање или трансформисање негативних и болних сећања“, како би се смањило насиље које та сећања генеришу и отворили хоризонти наде. Овај рад се директно надовезује на питања која је поставила Хана Арент у есеју „О праштању“, где тврди да је праштање једини неочекивани одговор који може да прекине зачаране кругове одмазде и да појединцима врати осећај контроле над сопственим животом након претрпљених неправди.
Две централне теме: флуидност сећања и „више духовно сећање“
Прилози из шест различитих верских традиција (јудаизам, хришћанство, хиндуизам, сикизам, ислам и будизам) груписани су око две главне теме. Прва је „флуидност и податност сећања“. Аутори као што су Меир Сендор и Флореа Кешгегијан наглашавају да је сећање активан процес и да се чак и колективне трауме старе хиљадама година могу поново сагледати. Кешгегијанова додатно истиче да трауме које се не могу речима описати могу захтевати нове ритуале који пружају простор за „држање“ искустава без присиле на праштање. Друга тема је усмеравање пажње на „више духовно сећање“ верске традиције. Рахулдип Гил из сикизма, на пример, истиче молитву Ардас као подсетник да Бог памти кроз бригу о стварању, позивајући Сике да следе тај пример служењем другима.
Различите перспективе и допринос књиге
Аутори попут Анантананда Рамбачана из хиндуизма и Мајкла фон Бринка и Марије Рајс Хабито из будизма, наглашавају важност пречишћавања сећања и несталности као пута ка ослобађању и решавању сукоба. Будистички приступ, на пример, сећање види као благослов (јер помаже у препознавању универзалности патње) и као проклетство (јер везује за идентитете који спутавају духовни развој). Иако постоје одређене концептуалне разлике међу ауторима – на пример, Мухамед Сухејл Умар верује у могућност враћања изгубљених сећања, што се разликује од других – књига пружа важан допринос академским и међуверским разговорима. Посебна студија случаја на крају књиге о Јерусалиму, чије је „сећање нераскидиво повезано са болом“, показује практичну примену нагомиланих перспектива у циљу мира и помирења.
О уреднику
Алон Гошен-Готштајн је оснивач и директор Института за међуверски дијалог Илијах. Као познати научник јеврејских студија, обављао је академске функције на Хебрејском универзитету у Јерусалиму и Универзитету у Тел Авиву, и служио је као директор Центра за проучавање рабинске мисли, колеџ Беит Мораша у Јерусалиму.
0 Коментари