Тајне предвиђања помрачења Маја коначно дешифроване у револуционарном открићу

Предвиђање помрачења

Разумевање начина на који су древне Маје предвиђале помрачења дуго је представљало мистерију, али ново истраживање, које је предводио Џон Џастесон, коначно је открило ту тајну. Открића показују да су Маје користиле софистициран систем лунарних посматрања уграђен у њихове календарске циклусе.

Тајна Дрезденског кодекса

Кључ за разумевање астрономских способности Маја лежи у Дрезденском кодексу, једном од само четири сачувана рукописа Маја, насталом око 11. или 12. века н. е. Овај кодекс садржи детаљне табеле које прате кретање Сунца, Месеца и планета, доказујући да Маје нису биле само пажљиви посматрачи неба, већ и бриљантни математичари. Унутар кодекса налази се табела помрачења, коју је Џастесонова анализа дешифровала као радни алат за предвиђање када ће се следеће помрачење догодити, а не само као запис прошлих догађаја.

Календарски циклуси и метода предвиђања

„Чувари дана” – астрономи-свештеници Маја – користили су два главна временска циклуса: свети календар од 260 дана и соларну годину од 365 дана. Упоређујући фазе Месеца са овим циклусима, могли су да одреде када ће доћи до поравнања Сунца и Месеца. Џастесон је открио да табела није једноставно копирана; Маје су правиле мале корекције сваких неколико деценија, слично начину на који савремени научници фино подешавају астрономске моделе. Овај динамички, самокорективни календар омогућио им је да одрже прецизност прорачуна стотинама година.

Значај открића: наука у ритму живота

Значај овог открића је двострук. Прво, потврђује да су Маје могле тачно да прогнозирају соларна помрачења вековима пре модерне астрономије. Друго, показује да њихово знање није било апстрактно, већ је било уграђено у ритам календара, повезујући небеса са свакодневним животом – водећи ритуале, пољопривреду и одређујући време великих догађаја. Помрачења су за Маје имала велико симболичко значење, често тумачено као знаци од богова.

Мост између науке и духовности

За цивилизацију Маја, астрономија и религија су биле нераздвојне. Иза мистицизма и божанског значења сваког кретања небеских тела крила се математичка прецизност која парира оној каснијих цивилизација. Дешифровање овог система потврђује да је Дрезденски кодекс једно од најранијих научних алата на америчком континенту. Ово је безвременско достигнуће које показује да разумевање космоса није привилегија модерне науке, већ да је цветало под тропским небом Мезоамерике пре више од хиљаду година, захваљујући пажљивим записима и бриљантном коришћењу времена.