Концепт Антихриста у три религије
Милијардер Питер Тил је, настављајући дугу традицију, идентификовао Антихриста са онима које не воли (од Грете Тунберг до регулатора вештачке интелигенције). Он Антихриста дефинише као „злог краља или тиранина или анти-месију који се појављује на крају времена“. Овај концепт, који је првобитно развијен у хришћанству, проширио се до 9. века и на друге аврамске религије, добијајући своје есхатолошке фигуре: у исламу то је ал-Даџал (Преварант), а у јудаизму Армилус. Сваки од њих представља крајње зло које ће се појавити пре коначне победе добра.
Хришћански Антихрист: тиранин и пали човек
Према традицији коју је 1.100 година записао бенедиктински монах Адсо од Монтјер-ан-Дера, Антихрист је тирански зли краљ који квари све око себе. Он је потпуна супротност Христу: док је Христос био потпуно човек, али „без греха“, Антихрист је такође потпуно човек, али „пун греха“ – биће које није натприродно, већ човек који је постао потпуно демонизован. Суђено му је да се роди у Вавилону (данашњи Ирак), да влада светом из Јерусалима на крају времена, све док га Христове снаге не поразе у бици код Армагедона.
Муслимански Антихрист: ал-Даџал
Фигура ал-Даџала (Преваранта) не појављује се у Курану, али игра централну улогу у каснијој хадис литератури (збиркама изрека и дела Мухамеда). Даџал је описан као крупна особа црвене пути, слепа на једно око које изгледа попут отечене грожђице, са великом коврџавом косом. Његово најупечатљивије обележје је реч кафир (неверник) исписана на његовом челу. Он ће се појавити између Сирије и Ирака и донети невоље, награђујући храном оне који га прихвате, а доносећи сушу и сиромаштво онима који га одбаце. Његову владавину ће прекинути Исус Христос који ће се спустити на бели минарет у Дамаску, убити Даџала код града Луд (Лида) у Израелу и спасити вернике.
Јеврејски Антихрист: Армилус
Армилус, који се појављује у средњовековним јеврејским апокалиптичким текстовима (као што је Сефер Зерубавел), такође ће бити препознатљив на први поглед. Рођен је у Риму као дете Сатане и камена у облику девојке. Описан је као монструознији од хришћанског и муслиманског Антихриста, са висином од 5,5 метара и, у неким изворима, са две лобање. Његове очи су различито деформисане, а извештаји о његовом изгледу варирају (црвена коса, длакаво лице, ћелав). Као и остали анти-месије, и он долази на крају времена, а све који га виде обузеће страх. Победиће га Месија који ће „дунути у његово лице и убити га“, након чега ће окупити Јевреје у Израелу и увести Месијанско доба.
Трајност концепта и његова опасност
Идеја о Антихристу у јудаизму, хришћанству и исламу игра значајну улогу у историји ових религија, потврђујући веровање у коначну победу добра над злом. Међутим, слика Антихриста остаје моћна јер говори о континуираном уверењу да се ток људске историје може разумети као светска борба између оних на страни Бога и оних на страни зла.
0 Коментари