Људи у Индији користе вештачку интелигенцију да би разговарали са Богом

ГитаГПТ и појава вештачке интелигенције у религији

Суочени са изазовима модерног живота, људи све чешће траже духовне савете од вештачке интелигенције (ВИ). Један такав пример је ГитаГПТ (GitaGPT), четбот обучен на Бхагавад Гити, светој хиндуистичкој књизи. Виџај Мил, студент из Раџастана, користи ГитаГПТ за савет у кризним ситуацијама, као што је било након неуспеха на банкарским испитима. Добио је одговор који га је инспирисао: „Усмери се на своје акције, а не на бригу о њиховим плодовима“. Овај феномен није ограничен само на хиндуизам; верници свих већих светских религија експериментишу са четботовима, укључујући Text With Jesus и QuranGPT. Како ВИ улази у сваки аспект људског искуства, антрополог Холи Волтерс истиче да је њено продирање у религију неизбежно, нудећи осећај припадности и духовног повезивања у временима друштвене отуђености.

Хиндуизам као посебан случај за спајање вере и технологије

Хиндуизам, са својом дугом традицијом прихватања физичких репрезентација богова, пружа посебно плодно тло за спајање вере и технологије. Волтерс наглашава да у традицији где сакрално редовно добија опипљив облик (попут муртија – светих статуа за које се верује да садрже божанске енергије), технологија постаје још један суд кроз који се богови појављују у свакодневном животу. Ово се види у ритуалима пуђе (нуђење мантри, хране и цвећа) и даршана (чин виђења и бивања виђен од стране божанских објеката). Појава четботова, попут разних верзија ГитаГПТ-а које један од њених креатора, Викас Саху, жели да прошири на учење свих хиндуистичких богова и богиња, превазилази пуку новост.

Интеграција ВИ у духовне институције и ритуале

Интеграција ВИ у хиндуистичку праксу наставља дугу традицију спајања технологије и богослужења. Главне духовне организације прихватају ову промену; нпр. популарни гуру Садгуру покренуо је апликацију за медитацију „Чудо ума“ са функцијама ВИ, која је забележила преко милион преузимања за само 15 сати. Штавише, Маха Кумб Мела 2025, једно од највећих верских окупљања на свету, користила је четбот Кумб Сах’АИ’јак (Kumbh Sah’AI’yak) за навођење ходочасника. Уведен је и Центар за дигитално Махакумб искуство са виртуелном и проширеном стварношћу, омогућавајући верницима да учествују у „дигиталном даршану“ и чак симболично изврше „дигитални снан (купање)“ у светој води уз накнаду.

Изазови, мане и „непобожно понашање“

Упркос користима, верски четботови деле „бизарне халуцинације и недостатке“ других ВИ система. Као пример се наводи случај када је ГитаГПТ, говорећи у гласу Кришне, тврдио да је „убијање ради заштите дарме оправдано“, што је изазвало критику. Сличан проблем се јавио када је католички четбот „Отац Џастин“ (Father Justin) морао бити повучен јер је тврдио да може да врши сакраменте и сугерисао је да је у реду крстити дете у соку Gatorade. Пречасни Линдон Дрејк упозорава да ВИ четботови „могу довести у питање статус верских лидера“ и да они увек „одсликавају ставове својих креатора“ и пристрасност материјала на коме су обучени, што може имати велике импликације на тумачење светих текстова.

Опасности и мост између вере и технологије

Холи Волтерс упозорава на опасност да ће корисници са ограниченом технолошком писменошћу у Индији доживљавати четботове који цитирају Свето писмо не као алгоритме, већ као истински глас божанске истине. „Опасност није само у томе што ће људи веровати у оно што ови ботови кажу, већ што можда неће схватити да имају могућност да то преиспитају“. Ако се ови алати перципирају као божански гласови, „њихове речи могу имати тежину далеко већу него што би требало“. Ипак, многи корисници, попут Мила, сматрају да ови ботови премошћују јаз пружајући им брз и непристрасан савет утемељен на светим списима, што је тешко постићи у свакодневном разговору са свештеником.

Постави коментар

0 Коментари