Предстојећи избори у USCCB и необична процедура
Конференција католичких бискупа САД (USCCB) објавила је листу од десет кандидата за председника и потпредседника Конференције. Избори ће се одржати следећег месеца, од 10. до 13. новембра у Балтимору. Начин избора је специфичан: ако ниједан кандидат не добије већину гласова у првом кругу, свих десет кандидата се поново налази на другом гласачком листићу. Ако ни тада нема победника, прва два кандидата иду у трећи, финални круг. Потом се бира потпредседник из преосталих девет кандидата. Ови избори су изузетно значајни јер, због старосних ограничења актуелног потпредседника, бискупи бирају и новог председника и новог потпредседника.
Конзервативни кандидати и културни рат
Пет од десет номинованих кандидата повезује се са путем који се супротставља приступу папе Фрање и новог папе Лава. Ови кандидати заступају приступ „културног рата“, што подразумева стигматизовање противника, нагласак на питању абортуса као једином изборном критеријуму и занемаривање католичког социјалног учења. Међу њима су: надбискуп Пол Кокли, чије су везе са „Napa Institute“ и похвала бившем нунцију Вигану спорне у Риму; надбискуп Александар Семпл, познат по подршци Тридентинској миси и забрани причешћа Ненси Пелоси; као и бискуп Роберт Берон, који је виђен као „шоумен“ чије је срце више у „Word on Fire“ служби него у администрацији. Ови кандидати би тешко могли да уједине Конференцију.
Једини „Фрањин“ кандидат и проблем јединства
Једини кандидат који недвосмислено представља линију папе Фрање је надбискуп Детроита, Ед Вајзенбургер. Вајзенбургер је у својој епархији решавао скандал „духа непријатељства“ према папском magisterium-у и активно је учествовао у протестима против индискриминаторних рација имиграционе службе. Међутим, управо због његове јаке усклађености са Фрањиним програмом, сматра се да не би могао да постигне неопходно јединство у дубоко подељеној Конференцији, што је примарни циљ новог председника.
Умерени кандидати и потенцијал за помирење
Четири номинована кандидата перципирају се као умеренији бискупи који имају највеће шансе да уједине Конференцију. То су: надбискуп Нелсон Перез (конзервативан, али без високог профила у „културном рату“, мада без римског искуства; надбискуп Ричард Хенинг, који тренутно управља великом Бостонском надбискупијом; те надбискуп Чарлс Томпсон и бискуп Данијел Флорес. Томпсон и Флорес су у самом центру Конференције. Обојица су конзервативни по питањима сексуалности и пола, али су дубоко посвећени социјалном учењу Цркве, чиме добијају подршку обе стране у подели.
Избор смера Конференције
Ови избори су најзначајнији од 2010. године, када је избор надбискупа Тимотија Долана означио прекретницу према конзервативнијем јавном лицу. Ако победе кандидати из прве, „културно ратничке“ групе, то ће значити да бискупи желе да наставе исти курс. Ако победи Вајзенбургер, то ће бити знак прихватања новог смера који је папа Фрања трасирао. Међутим, највероватније је да ће бискупи тражити некога из последње групе, као што су Томпсон или Флорес, који би могли да уједине Конференцију и боље воде послове са Римом него „културни ратници“. Бискупи не бирају само личност, већ бирају смер деловања USCCB-а у наредном периоду.
0 Коментари