Одлучујућа победа код Гаугамеле
Битка код Гаугамеле одиграла се 1. октобра 331. године пре нове ере, представљајући одлучујућу победу војске Александра Великог над персијском војском коју је предводио Дарије III. Ова победа је означила крај освајања моћног Персијског царства. Иако су Даријеве снаге биле далеко бројније – процене се крећу од педесет хиљада до скоро милион војника, док је Александар имао око 40.000 пешака и 7.000 коњаника – Македонци су тријумфовали захваљујући супериорној тактици и јунаштву македонске коњице. Дарије је пажљиво припремио терен на Гаугамели (данашњи Ирби́л у северном Ираку) како би омогућио максималну ефикасност својих бојних кочија, али то није било довољно да се заустави Александрова вештина.
Александров поход кроз Азију
Након атентата на његовог оца Филипа II 336. године пре нове ере, Александар је кренуо у поход са циљем освајања Персијског царства. Персијанци, укључујући и самог Дарија и његове генерале, стално су потцењивали младог Александра, сматрајући га обичним скоројевићем. Александар је извојевао прву победу у Бици код реке Граник, а затим је, након освајања приобалних градова, поново победио Дарија код Иса у новембру 333. године пре нове ере. После те битке, Дарије је понудио Александру половину свог краљевства и руку своје ћерке, али Александар је то одбио, изјавивши да „никада не могу постојати два сунца“ јер би то пореметило светски поредак.
Припреме за одлучујући обрачун
Након што је заузео град Тир након седмомесечне опсаде, и пошто су га срдачно дочекали у Јерусалиму и Египту (где је основао Александрију), Александар се припремао за коначни обрачун са Даријем. Иако је планирао да маршира право на Вавилон, сазнавши за Даријево присуство код Гаугамеле, схватио је да победа на том месту значи освајање целе Персије, укључујући Вавилон, Персепољ и Сузу. Дарије је изабрао Гаугамелу јер је био широк терен погодан за његову бројну коњицу и бојне кочије, а у своју војску је укључио и индијске најамнике. За персијског краља, величина војске и терен представљали су недвосмислену предност.
Тактичка генијалност Александра Великог
Александрова добро обучена војска суочила се са Даријевом масивном борбеном линијом, користећи супериорну тактику и резервне бочне одбране. Кључни тренутак битке догодио се када је Дарије послао своје бојне кочије према центру Македонаца. Међутим, фаланга је једноставно отворила редове, дозвољавајући кочијама да прођу кроз њих. Александар и његова лична коњица су тада брзо окренули и продрели у настали јаз, напавши бок и позадину Персијанаца. Александар је, уочивши Дарија, бацио копље на запрепашћеног краља и умало га погодио. Као и код Иса, Дарије је схватио да је победа изгубљена и побегао је. Паника се брзо проширила кроз читаву персијску војску, која је кренула у панично повлачење.
Последице и пад Персијског царства
Плутарх у свом „Животу Александра“ описује Даријево бекство, наводећи да је краљ био приморан да напусти своју кочију и оружје, те да се спасио бегом на кобили. Дарије је касније убијен од стране једног од својих сатрапа, што је омогућило Александру да настави са освајањем. Победа код Гаугамеле и касније освајање персијске престонице Вавилона означили су крај Персијског царства, које је основао Кир Велики, чиме је Александар постао господар југозападне Азије и започео еру хеленизма.
0 Коментари