Света биљка и економски значај
У боливијској регији Јунгас, лишће биљке коке представља много више од главног састојка у производњи кокаина. За локалне пољопривреднике, као што је 69-годишњи Томас Завала, кока је света биљка и срж опстанка. Узгајање коке је кључно за приход више од 45.000 људи широм земље, обезбеђујући им средства за образовање деце и храну. Боливија је коку званично признала као део своје културне баштине, дозвољавајући њен узгој у одређеним областима.
„Болео“ – свакодневна пракса
Један од најраспрострањенијих начина употребе коке је кроз праксу звану „болео“, која је од 2016. године проглашена за нематеријално културно наслеђе. „Болео“ подразумева стављање лишћа коке у образ, где се полако жваћу како би се ослободили активни састојци. Боливијски произвођачи и званичници тврде да су ефекти благи и да не изазивају зависност као прерађени кокаин. Према речима Рудија Паксија, секретара удружења произвођача коке, ова пракса смањује умор и глад и омогућава радницима да издрже дуге, напорне сате на пољима.
Породична традиција и узгој
У региону Јунгас, узгој коке се преноси са генерације на генерацију, као породично наслеђе. Породице попут Завалине и Лопезове већ генерацијама узгајају ову биљку. Процес је изузетно захтеван и сав посао се обавља ручно. Припрема земљишта почиње у октобру, сетва у децембру, а берба око фебруара. Чланови породице, укључујући и децу, помажу у чишћењу лишћа. Осим економске користи, кока има и друге практичне примене, попут лечења главобоље и стомачних тегоба, а користи се и за припрему хране и пића.
Духовни значај и ритуали
Кока игра кључну улогу и у духовном животу Боливијаца. Ајмари, староседелачки народ у регији, верују да лишће коке помаже у ритуалима и у контакту са духовним светом. Антрополог Милтон Ејзагире истиче да се кока користи у већини ритуала, а посебно у приношењу жртава Пачамами, Мајци Земљи. Ритуали се изводе на „меси“, посебно аранжираном столу, где се приносе жртве за здравље, заштиту и богатство.
Чување традиције
Ритуали за Пачамаму и даље живе у Јунгасу. Породице се, попут Лопезове, окупљају првог дана августа како би захвалиле Мајци Земљи и тражиле благослов за наредних дванаест месеци. Ритуали су наслеђени од предака и преносе се на нове генерације како би се традиција очувала. Осим тражења дозволе за рад на земљи, пољопривредници изводе и традицију „чаја“, прскајући алкохол по земљи као знак захвалности и поштовања. На овај начин, они показују своју дубоку везу са земљом и очувају традицију коју су им пренели преци.
0 Коментари