Ултраортодоксни Јевреји у Израелу. Војно ослобођење суочава се са тестом рата

Позадина и значај

Од оснивања Израела 1948. године, ултраортодоксни Јевреји, познати као харедими (што дословно значи „они који се боје Бога“), изузети су од обавезног служења војног рока како би се посветили проучавању верских текстова. Међутим, не-учешће ове заједнице у ратним напорима, која чини око 13% становништва, изазива све веће тензије. Ово изузеће представља једну од најдубљих социјалних и политичких подела у Израелу, са све већим изазовима на друштвеном, политичком и економском плану.

Друштвена и финансијска цена

Након напада Хамаса 7. октобра 2023. године, Израел је ушао у један од најдужих и најскупљих ратова у својој новијој историји. Стотине хиљада резервиста су мобилизоване, што је наметнуло огроман терет породицама и економији. У 2024. години, војни расходи чинили су 8,4% БДП-а. Насупрот томе, од 24.000 харедима који су позвани, само 1.212, или 5%, се придружило војсци, док је више од 80% младих Јевреја служило војни рок. Ова диспропорција изазива дубоко незадовољство међу онима који носе највећи терет, а демографски раст харедима од 4% годишње додатно отежава ситуацију.

Политички и институционални застој

Растућа демографска моћ ултраортодоксне заједнице довела је до јачања њихових политичких партија, као што су Шас и Уједињени јудаизам Торе, које имају кључне позиције у Кнесету. Овај утицај им омогућава да блокирају реформе и донесу питање војне обавезе у центар политичких сукоба. У јуну 2024. године, Врховни суд је пресудио да је изузеће харедима незаконито и наложио влади да примени обавезно служење војног рока, претећи прекидом државног финансирања верских школа. Међутим, влада Бенјамина Нетанјахуа зависи од подршке ових партија, што је довело до парламентарног застоја. У јулу 2025. године, обе партије су повукле своје министре, смањујући Нетанјахуову већину на само један глас.

Економски трошкови и решења

Изузеће харедима представља велики економски трошак за државу. Стопа запослености међу мушкарцима харедимима износи само 54%, док је код немуслиманске популације изнад 85%. Ово смањује пореску основу и повећава зависност од социјалних трансфера. Економски трошак изузећа процењује се на 8,5 милијарди шекела (1,7% БДП-а) годишње. Поред тога, милијарде шекела се годишње издвајају за субвенције верским школама. Да би се ово решило, разматрају се три опције: проширење бригаде Нецах Јехуда (прилагођене харедима), увођење обавезне цивилне службе и, што је највероватније, коришћење економских полуга условљавањем финансирања верских школа обавезним служењем војног рока.

Закључак

У време рата, изузеће харедима више није само политички компромис – оно угрожава националну кохезију, друштвену правду и економију Израела. Реформа је неизбежна и кључна за будућност државе. Она ће захтевати проналажење равнотеже између безбедности, социјалне правде и политичке стабилности. У супротном, изузеће харедима може дугорочно подривати грађански уговор на којем се заснива држава Израел.

Ортодоксални Јевреји окупљени на гробу рабина Шимона Бар Јохаија, на планини Мерон у северном Израелу, 15. маја 2025. У земљи у којој је војна обавезна за све Јевреје, укључујући и жене, изузеће дато овој заједници, која сада представља 13% становништва, све се више доводи у питање. Џала Мареј/AFP

Постави коментар

0 Коментари