Поновно отварање Пута ходочашћа
Државни секретар САД Марко Рубио и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху поново су отворили Пут ходочашћа у Јерусалиму, древну руту из првог века која повезује Давидов град са Храмовном гором. Овај пут, направљен од камена, коришћен је током периода Другог храма, спајајући Бању Силоам, где су се ходочасници ритуално чистили, са најсветијим местом јудаизма, Храмовном гором. Церемонија отварања означила је завршетак успешне посете секретара Рубија Израелу.
Политичке изјаве о Јерусалиму и Палестини
Током церемоније, премијер Нетанјаху је поновио став да је Јерусалим „заувек њихов град“ и да „никада више неће бити подељен“, искључујући могућност оснивања палестинске државе. Он је упозорио да „свака једнострана акција може бити дочекана једностраном акцијом“, осврћући се на недавне позиве европских нација да се „призна палестинска држава посвећена њиховом уништењу“.
Верски и историјски значај
Амбасадор у Израелу Мајк Хакаби изјавио је да камење овог древног места „100% потврђује да јеврејски народ не само да припада овде сада, већ да припада овде већ 4.000 година“. Рубио је на свом званичном X налогу написао да овај пут представља „трајну културну и историјску везу“ са Јерусалимом и да је „моћан подсетник на јудео-хришћанске вредности које су инспирисале америчке очеве осниваче“.
Састанак и безбедносна питања
Пре свечане церемоније, Рубио се састао са Нетанјахуом у његовој канцеларији у Јерусалиму на три сата. Састанку су присуствовали и други високи израелски званичници, укључујући министре спољних послова и стратешких послова. Премијер Нетанјаху је истакао да ће Јерусалим и Вашингтон наставити да „штите заједничку цивилизацију“, јер су укључени у „битку цивилизације и варварства“.
Детаљи о путу
Древни пут ходочашћа, који је дугачак око 650 метара, сада је отворен на оба краја. Хакаби је на X мрежи приметио да су учесници церемоније били први који су после 2.000 година препешачили ходочашће од Давидовог града до Храмовне горе. Овај догађај је прослављен као важан за јеврејски народ због свог историјског и културног значаја.
0 Коментари