Гласине о Јеврејима, антисемититам и раст финансијског капитализма у раном модерном свету

Јерушалмијева аналогија и еволуција антисемитизма

Јосеф Хајим Јерушалми, истакнути јеврејски историчар, у свом предавању из 1982. године предложио је провокативну аналогију између средњовековног крштења и модерне правне једнакости за Јевреје. Он је тврдио да је, као што је крштење теоретски требало да уклони сву дискриминацију у средњем веку, тако и правна једнакост требало да уради исто у модерним либералним друштвима. Међутим, обе појаве су довеле до нових страхова да ће Јевреји, чак и када нестану њихове видљиве разлике, остати суштински другачији. Овај замишљени страх створио је „гласине о Јеврејима“ – завернички менталитет који их види као невидљиве, али свеприсутне силе које вуку конце власти и финансија иза сцене. Јерушалми је овом аналогијом оспорио једноставну поделу на религиозни антијудаизам и секуларни, расни антисемитизам.

Невидљиви Јевреј и финансијски капитализам

Једна од кључних лекција Јерушалмијевог увида је дуготрајна веза између капитализма и Јевреја у делима аутора од средњег века до 21. века. Ова веза нема историјско упориште у стварној улози Јевреја у развоју европског капитализма, већ је у потпуности повезана са друштвеним неизвесностима које је донео развој финансијског капитализма. Са појавом финансијских инструмената попут хартија од вредности, ново богатство постало је невидљиво, одвојено од производње и размене материјалних добара. Ова промена је угрозила традиционални друштвени поредак, а како је капитализам постајао све нематеријалнији, тако су се шириле и гласине о Јеврејима као симболу те невидљиве и претеће моћи.

Европска искуства са „невидљивим Јеврејима“

Страх од невидљивости Јевреја није био ограничен само на Иберијско полуострво, где су „конверсоси“ (покрштени Јевреји) били под сумњом да су и даље Јевреји у срцу. И у другим деловима Европе, попут Венеције, Амстердама и Бордоа, где су се покрштени Јевреји настанили након прогона, они су се прилагодили навикама локалних елита и помешали се са њима. У тим срединама, њихова акултурација и економска једнакост са хришћанима повезивана је са негативним аспектима финансија. Аутори, попут Етјена Клерака, користили су лик Јевреја као „алегорију“ за финансијску неморалност и похлепу, називајући хришћанске банкаре који су се бавили сумњивим праксама „ученицима Јевреја“.

Позадина легенде о јеврејском пореклу финансија

У 17. веку, настала је легенда да су средњовековни Јевреји протерани из Француске изумели помоћно осигурање и менице како би сачували своју имовину. Ову измишљену тврдњу, коју је објавио правник Етјен Клерак у својој књизи „Узуси и обичаји мора“ (Us et coustumes de la mer), касније је популаризовао Жак Савари. Легенда је имала одјека јер је понудила једноставан одговор на сложено питање: како дефинисати правично место приватних финансија. Ова веза између Јевреја и финансијских иновација настала је у тренутку када су захтеви финансијског капитала уздрмали традиционалне феудалне норме и угрозили културу наслеђене аристократске части.

Закључак: страх од финансија и криза друштвене легитимности

Иако се средњовековни прогони не могу изједначити са холокаустом, Јерушалми је био у праву када је нагласио да је страх од јеврејске невидљивости дуго претходио правној еманципацији у Француској 1790. године. Како је финансијски капитализам постајао сложенији, а трговинске операције мање транспарентне, страх од Јевреја је постао метафора за несигурност и кризу друштвене легитимности. Невидљиви Јевреј, а не „невидљива рука“ Адама Смита, био је доминантан метафорички израз за расправу о правом месту финансија у политици и друштву.