The Soul of Doubt. The Religious Roots of Unbelief from Luther to Marx, By: Dominic Erdozain, 336 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: September 2015
Теолошко-историјска генеалогија секуларизма
Последњих тридесет година, теологија је усвојила дубоко генеалошку методологију, а историчари су се све више заинтересовали за теологију. Ово је посебно видљиво у истраживањима односа између верског уверења и секуларизма, атеизма или неверништва. Полазна тачка овог приступа може се наћи у радовима Мишела де Сертоа и Ханса Урса фон Балтазара, а касније се огледа у делима Амоса Функештајна, Мајкла Џ. Баклија, Алана Чарлса Корса, Џона Милбанка, Мајкла Алена Гилеспија, Џејмса Берна, Вилијама Плахера, Чарлса Тејлора и других. Сви они деле заједничку идеју да је подела на „религиозну“ и „секуларну“ мисао неодржива, јер и једни и други имају заједничке корене. Према Ердозаину, „секуларна“ критика хришћанства је „горући производ религије коју се усудила да процени“.
Ердозаинова теза и њен допринос
Ердозаинова теза је јединствена јер тврди да су секуларистички критичари религије развили своје нападе на основу критеријума који су ултимативно проистекли из самог хришћанског мишљења. Он открива дијалектички процес у коме хетеродоксни мислиоци износе етичке критике засноване на „савести“ обликованој хришћанством, супротстављајући се све опресивнијој ортодоксији. Њихове критике су заправо „реформације“ које тврде да је суштина истинске вере издана. Овај приступ чини мање вероватном слику о „религији“ коју прогресивно поткопава независни, самостални „секуларни“ свет. Дон Капит је изнео сличну тезу, тврдећи да је секуларна етика загробни живот хришћанства, али Ердозаин пружа обиље опсежних текстуалних доказа који то поткрепљују. Иако је његова анализа Дарвина мање кохерентна, ранији делови о Лутеру, Калвину, Себастијану Франку, Себастијану Костелију, Спинози и Волтеру су изузетно оригинални и чине књигу незаобилазним штивом за разумевање односа вере и неверништва.
Методолошка питања и закључак
Иако је Ердозаинова књига изузетно достигнуће, недостаје јој више методолошког промишљања о односу његовог наратива према другим генеалошким приказима, посебно у односу на рад Чарлса Тејлора. Ердозаин критикује Тејлора што описује транзиције, али не објашњава разлоге за њих. Међутим, остаје отворено питање колико унутрашњи процеси „оптужујуће савести“, које Ердозаин осветљава, заправо објашњавају контекстуалне промене које Тејлор елаборира. Да ли су они доминантни објашњавајући фактор или само један од многих? Такође, није јасно да ли су сами развоји које Ердозаин описује узроковани или омогућени контекстуалним променама које је Тејлор описао. Иако је историја неизвесна, додатна рефлексија о овим питањима би била добродошла. Ипак, Ердозаинова књига је незаменљив допринос историјској реконструкцији односа између религије и секуларизма.
О аутору
Доминик Ердозаин је гостујући научник на Универзитету Емори. Његова прва књига „Проблем задовољства: Спорт, рекреација и криза викторијанске религије“ (The Problem of Pleasure: Sport, Recreation and the Crisis of Victorian Religion) објављена је 2010. године.
0 Коментари