Закон Огулније: омогућавање плебејцима приступа свештенству
У тренутку релативног мира у Републици, у граду Риму букнуло је озбиљно незадовољство плебејаца. Они су били ускраћени за могућност обављања верских дужности, као што је свештенство, које је и даље било искључиво право виших класа. Због тога су два храбра народна трибуна преузела иницијативу и предложила радикалну реформу римског правног система. Резултат њихове акције био је чувени Закон Огулније, вероватно предложен заједно са ранијим ius civile Flavianum (откривањем тајних процесуалних протокола које су чували понтифици) и dies fasti (календар који је показивао дане када је било дозвољено покретање правних радњи, без тражења дозволе од понтификалног колегијума), које је увео Флавије.
Утицај закона
Овај закон, донет 300. године пре Христа, упркос великим протестима аристократа, био је једна од најважнијих последица дуге класне борбе између патриција и плебејаца која је обележила постмонархијски период античког Рима. Имао је дубок утицај на верски и духовни живот града у првој половини 3. века пре Христа, а назван је по својим предлагачима, трибунима Квинту Огулнију Галу и његовом брату Гнеју. Захваљујући иницијативи браће Огулније, свештенство у Риму, које је раније било искључиво право патриција, коначно је отворено и за плебејце.
Улога понтифика и аугура у античком Риму
Закон је повећао број чланова колегијума понтифика на девет, додавањем четири плебејца. Такође је захтевао да се пет аугура изабере међу плебејцима, како би се придружили четворици постојећих. Важност овог закона може се у потпуности разумети само ако се узме у обзир улога понтифика и аугура у античком Риму. Понтифици су били стручњаци за сакрална питања, а њихов главни задатак био је да саветују власти и грађане о томе како да испуне своје верске обавезе. Уједно, били су једини овлашћени тумачи правног система. Аугури су били одговорни за тумачење предзнака, како би разумели да ли богови одобравају људске поступке. Бити део ових колегијума значило је имати значајан утицај на политику и управљање римском државом.
Тиберије Корунканије: први плебејац Pontifex Maximus
Први плебејац који је искористио ово правно освајање и добио прилику да буде изабран за pontifex maximus-а био је Тиберије Корунканије, именован 254. године пре Христа. Овом значајном човеку, који је као конзул победио Етрурце 280. године пре Христа, приписују се бројне реформе које су значајно измениле верски живот Рима у корист обичног народа. Он је наредио да састанци понтифика буду отворени за јавност и био је први понтифик који је јавно давао савете и одговоре, откривајући неке до тада тајне верске акте.
Закон Огулније као део ширег правног оквира
Ипак, Закон Огулније био је само део сложеног скупа прописа који су имали за циљ заштиту права које су плебејци стекли у раном републиканском периоду. Пре њега, 445. године пре Христа, донет је Закон Канулеја, којим је укинута забрана брака између патриција и плебејаца. Потом је уследио Закон Лицинија Секстија, који је једно од два конзулска места резервисао за плебејца. На крају, Закон Хортензија из 287. године пре Христа, учинио је све одлуке плебејских скупштина обавезујућим за све римске грађане без икаквог претходног одобрења Сената.
0 Коментари