Увод у фестивал Антестерија
Антестерија (празник цветања) био је атински фестивал новог вина, посвећен богу Дионису, који се славио у градовима Јоније. Одржавао се током месеца који је по њему добио име, антестерион (фебруар). Био је то период анксиозности и олакшања, сујеверног страха и радосног славља, обележавајући тренутак када се први пут отварало ново вино. У Атини, где је програм фестивала најпознатији, трајао је три дана, од 11. до 13. дана у месецу. Сваки дан је носио назив по врсти посуде која га је карактерисала: питигија (отварање ћупова), хоес (крчази) и хитри (лонци).
Први и други дан фестивала
Првог дана, питигија, вино се извлачило из великих глинених ћупова и носило у амфорама до домаћинстава. Истовремено, славило се долазак Диониса у град, чија је статуа преношена у колима у облику брода. Ова процесија је водила до званичних просторија базилеуса (главног магистрата), где је његова супруга симболично представљена богу у „састанку и браку“. На други дан, хоес, организована су такмичења у испијању вина у којима је сваки учесник морао да испије свој хус (трoлитарски крчаг) немешаног вина, за разлику од уобичајеног обичаја. Овај обичај је објашњаван митом о Оресту, који се склонио у Атину након што је убио своју мајку, па су они који пију одвојени како се не би проширила „крвна нечистоћа“. На овај дан, дечаци у другој години живота крунисани су цвећем и давани су им мањи крчази вина како би се придружили прослави. На крају дана, остаци вина су приношени у светилишту Диониса, где је млади јарац био жртвован након што је био натопљен вином.
Трећи дан и сеоске прославе
Трећег дана, хитри, вино се конзумирало друштвеније, мешано са водом у великим посудама званим хитрос или стамнос. Прослављало се уз песму, плес и маскирање. Верници би потом кренули у поворку према јужној падини Акропоља, где се налазило Дионисово позориште. Тамо су се такмичили хорови итифалија, претече атичке драме. У руралним пределима, девојке су се забављале љуљањем на љуљашкама окаченим о дрвеће, што је било познато као еора (љуљање). Овај обичај објашњаван је причом о Икарију, првом човеку који је научио да прави вино, и његовој ћерки Еригони, која се обесила о дрво након што је пронашла његово тело.
Други фестивали Диониса
Поред Антестерије, постојао је још један важан фестивал Диониса, Ленеја, који је обележавао почетак циклуса раста и орезивања винове лозе зими. Одржавао се у месецу ленеон (јануар). Име потиче од ленаја, жена које су учествовале у обредима на брдима. Ове жене су, познате и као бахaнте или менаде, приказиване као да се понашају наизменично нежно и бесно. Њихово дивље понашање и жртвовање животиња служило је као магијско средство за подстицање природе, а митови о Дионису често приказују сличну трансформацију из нежности у дивљаштво.
Заједнички елементи и опстанак фестивала
Сваки грчки град имао је свој календар и називе за месеце, а месеци названи по Дионисовим фестивалима били су међу најчешћима. Друге главне гране грчког народа, Еолци и Дорани, имали су сличне фестивале, али под другим називима. Фестивал новог вина звао се Агеранија, а фестивал новог раста Теодесија. Фестивал је наставио да се слави и под римском влашћу, а Марко Антоније је био поздрављен као „Нови Дионис“. Фестивал је изумро у трећем веку нове ере, као и многи други пагански фестивали.
0 Коментари