Артур

Ко је краљ Артур

Краљ Артур је традиционални краљ Британаца из шестог века и централна фигура великог циклуса књижевности на различитим западноевропским језицима, посебно на велшком, енглеском, француском и немачком. Његово порекло се тражи у раним велшким изворима и, у мањој мери, у бретонској и корнској литератури. Његово историјско постојање остаје несигурно.

Историјски докази и њихова несигурност

Докази за Артурово историјско постојање су оскудни. Најранији помени налазе се у спису „Историја Британаца“ (Historia Brittonum) из деветог века, који му приписује дванаест великих победа над германским освајачима, као и у „Велшким аналима“ (Annales Cambriae) где се помињу битке код Бадона (518.) и Камлана (539.), у којој је погинуо. Ипак, имена места из ових битака не могу се сигурно лоцирати, а Артур није поменут ни у делима других значајних историчара као што су Гилдас или Беда. Због тога, његово постојање и даље остаје под знаком питања.

Развој легенде у средњем веку

Легенде о Артуру су се прошириле са севера Британије у Велс пре доласка Нормана у 11. веку. Велшке песме из овог периода, као и приче забележене у „Историји Британаца“ и животописима светаца, сведоче о његовој растућој популарности. У то време, Артур је почео да привлачи легенде и јунаке из других циклуса, попут Каија и Бедвира. У велшким причама, Артур је вођа групе ратника који се боре против чудовишта и дивова. У то време се појављује и прича о отмици његове супруге, што је један од најранијих елемената његове легенде.

Крај Артурове приче

Постоји више верзија Артурове смрти. Једна од најранијих и најтрадиционалнијих говори да он није погинуо, већ да је пренесен на острво Авалон како би му се залечиле ране. Тамо треба да чека позив да се врати. Крајем 12. века, монаси из Гластонберија тврдили су да су открили гроб Артура и његове жене, али ова тврдња није стекла популарно прихватање. Артурова улога као очекиваног хероја остала је политички значајна међу келтским народима.

Артурова заоставштина

Касније фазе Артурове легенде, у којима је он представљен као витешки краљ Округлог стола који покреће потрагу за Светим Гралом, припадају домену књижевне историје. Ове приче су се највише развијале у средњовековној француској, немачкој и енглеској књижевности. У овом контексту, Артур је постао симбол витештва и идеалног владара, а његова прича инспирација за бројна уметничка дела.