Прелазак из македонске у Селеукидску власт
Након смрти Александра Великог 323. године пре Христа, његови генерали, познати као дијадоси, борили су се за контролу над његовим огромним царством. Регион Палестине, у коме су живели Јевреји, у почетку је дошао под власт Птолемеја I Сотера, македонског генерала који је владао из Египта. Међутим, ова власт је била кратког века, јер је Антиох III Велики, селеукидски краљ, 219. године пре Христа преузео контролу над регионом. Упркос променама владара, унутрашњи делови Палестине, укључујући Јерусалим, остали су релативно нетакнути и наставили су да напредују. Међутим, након што су Римљани поразили Антиоха III, Селеукиди су морали да плаћају велики данак, што је довело до финансијских проблема.
Јелинизација и верски сукоб
Унутрашњи сукоби у Јерусалиму су се распламсали када су се две јеврејске породице, Онијади и Тобијади, бориле за власт. Јасон, брат првосвештеника Оније III, подмитио је Антиоха IV да би постао првосвештеник 175. године пре Христа. Јасон је започео снажан процес јелинизације у Јерусалиму, уводећи грчке обичаје и институције попут гимназијума. Ове промене изазвале су дубоку поделу међу Јеврејима: јелинисти су их прихватили, док су им се хасидими, који су остали верни Тори, жестоко супротставили. Овај сукоб се још више заоштрио када је Менелај, Тобијад, такође подмитио Антиоха IV и постао првосвештеник.
Макавејски устанак и верска независност
Када је Антиох IV, суочен са финансијским проблемима, опљачкао јерусалимски храм, а потом и увео законску забрану јеврејске религије, то је довело до избијања Макавејског устанка. Устанак је покренуо Мататија сина Јована у граду Модину, одбијајући да се повинује наредбама краља. Након Мататијине смрти, вођство је преузео његов син Јуда, који је због своје тактике добио надимак „Макавеј“ („чекићар“). 165. године пре Христа, Макавеји су успели да поврате Јерусалим, униште паганске измене у Храму и поново га посвете. У спомен на овај догађај успостављен је празник Ханука.
Хасмонејска династија
Након успешног устанка, Макавејска породица, чије је право име Хасмонеји, успоставила је сопствену династију. Јудина браћа, Јонатан и Симон, преузели су вођство, а Симон је успео да осигура политичку независност од Селеукида 142. године пре Христа. Његов син, Јован Хиркан (134–104. пре Христа), наставио је да шири територије и уништио је самарићански храм на гори Геризим. Под његовим синовима, Аристобулом I и Алексадром Јанејем, краљевство Хасмонеја је достигло свој највећи обим. Међутим, тензије између владара и народа су расле, што је довело до нових сукоба.
Крај династије и почетак Иродове владавине
Хасмонејска династија је почела да слаби због унутрашњих сукоба за власт између потомака. Највећи сукоб је био између Хиркана II и његовог брата Аристобула II. Ова подела омогућила је Римском царству да се умеша у унутрашњу политику региона. На крају, Ирод Велики, уз подршку Римљана, опсео је Јерусалим и погубио последње хасмонејске владаре. Тиме је окончана династија Хасмонеја и започео је период Иродове владавине у Палестини.
0 Коментари