The Theological Project of Modernism. Faith and the Conditions of Mineness, By: Kevin W. Hector, Series: Oxford Studies in Analytic Theology, 288 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: August 2015
Проблеми модерне теологије и Хекторов приступ
Модерни теолози попут Канта, Шлајермахера, Хегела, Ричла и Трелча суочили су се са озбиљним критикама. Оптужени су да су потчинили доктрину о Богу универзалном схватању разума, што је довело до идолопоклонства и занемаривања историјске и телесне природе људских бића. Ове оптужбе су додатно продубљене од стране "контекстуалних теологија", које тврде да је ова традиција универзализовала поглед на свет белих европских интелектуалаца на расистички и евроцентрични начин. Међутим, према Кевину Хектору, модерна теологија нам није само дала деструктиван метод разума, већ и проблем: како људи могу да се идентификују са својим животима или их доживе као "своје", с обзиром на њихову рањивост пред трагедијом, неправдом, кривицом и другим "опозицијама". За ове мислиоце, вера у Бога је играла кључну улогу у превазилажењу ових супротности и омогућавала је да се животни пут особе споји у кохерентну целину.
Конструктивни део књиге и егзегеза
Најконструктивнији део Хекторове књиге налази се у првом поглављу, где он, кроз аналитичку филозофију делања, објашњава наративни облик живота и услове под којима га прихватамо као "свог" и самоизражајног. Овај концепт "присвојености" (енгл. "mineness") служи као херменеутички кључ за наредна поглавља о Канту, Шлајермахеру, Хегелу, Ричлу, Трелчу и Тилиху. Хекторове интерпретације су изузетно дубоке и детаљне, избегавајући карикатуру, и показују како је вера ових теолога допринела решавању проблема "присвојености" у светлу животних недаћа. На пример, у поглављу о Шлајермахеру, аутор приказује како његово схватање апсолутне зависности од Бога даје шири контекст који релативизује сукоб између слободе и зависности, човека и Бога. Слично томе, Хегелово схватање самосвести и потребе за помирењем са "другошћу" ствара контекст за разраду појма Свете Тројице, христологије и људске вере, што је довољно богато да превазиђе осећај подела и распадања у животу.
Осврт на дело и његов значај
Хекторова егзегеза у књизи "Теолошки пројекат модернизма" је изузетно богата и детаљна, пружајући један од најдубљих и најпроницљивијих увида у ову теолошку традицију. Ипак, постоји неравнотежа између конструктивног и егзегетског аргумента. Читалац се може запитати да ли су суптилни развоји Кантове мисли заиста неопходни за разумевање "присвојености". У предговору и на крају књиге, Хектор тврди да ће његова синтеза омогућити "контекстуалистичким" критичарима да виде модернисте као своје претходнике, а не као непријатеље. Ова смела тврдња, која наговештава потенцијално узбудљиву теологију, није у потпуности разрађена у овој књизи. Хектор би требало да се дубље осврне на критичаре модерне теологије и истражи паралеле између појмова страдања, самоотуђења и верске праксе. Упркос томе, књига представља јасан, иако захтеван, увод за почетнике, док искусним научницима пружа мноштво нових увида и аргумената.
О аутору
Кевин В. Хектор је ванредни професор теологије и филозофије религије на Универзитету у Чикагу. Предаје теологију и филозофију религије, а његово истраживање се фокусира на пресеке између модерне теологије и филозофије.
0 Коментари