Порекло и живот Сократа
Сократ је био грчки филозоф рођен 469. године пре Христа, у атичкој деми Алопеке, у близини Атине. Његов отац, Софрониск, био је вајар, а мајка, Фанарета, бабица. Одрастао је током "Златног доба Атине" под вођством Перикла. Према Аристотелу, Сократ је био клесар и оженио се два пута: са Ксантипом, са којом је имао сина Лампроклеа, и са Миртом, са којом је имао синове Софрониска и Менесена. Постоје и тврдње да је био ожењен са обе истовремено. Учио је код познатих филозофа попут Анаксагоре и Архелаја и био је војник-хоплит, учествујући у биткама код Потидеје (432. п. н. е.), Делиума (424. п. н. е.) и Амфиполиса (422. п. н. е.). Током битке код Потидеје спасао је живот свом пријатељу и следбенику Алкибијаду.
Политички ангажман и храброст
Иако је избегавао активну политичку улогу, Сократ је служио као члан Већа од 50 (пританис), које је водило Атину као извршни комитет. Посебно се истицао својом принципијелном храброшћу. Када су генерали који су победили у поморској бици код Аргинуских острва (406. п. н. е.) стављени на суђење, Сократ је био једини који је гласао против илегалног предлога да им се суди као групи. Његова независност и достојанство карактера били су тако велики да је, након пораза Атине у Пелопонеском рату, отворено одбио наређење "Тридесет тирана" да ухапси невиног грађанина, ризикујући сопствени живот.
Филозофски погледи и разлика у односу на Софисте
Сократ није написао ниједну књигу. Уместо тога, његова филозофија је преношена кроз дела његових ученика, посебно Ксенофонта и Платона. Док га је комедиограф Аристофан у свом делу "Облаци" исмевао као софисту, Ксенофонт и Платон су га јасно разликовали од њих. Сократ се посветио дијалектичкој расправи и одбијао је да прима новчану надокнаду за своје учење. За њега су врлина (арете) и мудрост (софија) биле истоветне. Тврдио је да је његово право знање у спознаји сопственог незнања и да је управо због тога мудрији од оних који су незналице, али тога нису свесни. У политици је имао антидемократске ставове, верујући да исправна политика није резултат већинског мишљења, већ искреног знања и професионалне компетенције које поседује само неколицина.
Суђење и смртна пресуда
Сократови необични ставови о политици и религији изазвали су снажне реакције код његових савременика. Тројица људи, Мелет, Анит и Ликон, подигли су оптужницу против њега. Мелет, песник, оптужио га је за одбијање државних богова и за кварење омладине. Анит, утицајни политичар, вероватно је био непријатељ Сократа због његове критике атинских институција и његових веза са противницима демократије. Ликон, оратор, такође је био предмет Сократовог презира. Суђење се одвијало пред поротом од 500 мушкараца, и Сократ је проглашен кривим са 280 гласова против 220. Када су му затражили да предложи казну, он је предложио само симболичну новчану казну, што је порота протумачила као непоштовање и изабрала смртну казну.
Последњи дани и наслеђе
Због верског празника, Сократ је живео још 30 дана након суђења. За то време, пријатељ Крито га је молио да побегне, али је Сократ то одбио, верујући да би бекством оштетио углед града и потврдио оптужбе да је кварио омладину. Последњег дана живота, у затвору, Сократ је разговарао са пријатељима, бранећи бесмртност душе. Храбро је примио шољу са отровом кукуте, а његов слуга га је назвао "најплеменитијим, најнежнијим и најбољим" од свих људи. Његово самопожртвовање, како га је описао Платон, учинило га је супериорним човеком, спремним да се суочи са неуким народом и његовом неправедном пресудом са спокојством и хумором.
0 Коментари