Архат

Дефиниција и историја појма

Архат (пали: arahant) је санскритски појам који потиче од корена arh, што дословно значи "достојан" или "заслужује". У теравада будизму, он означава највиши ниво духовног развоја, али се појам користио и пре будизма у ведским и џаинским контекстима. У џаинизму, архат је онај који је ослобођен жеље, мржње и заблуде, и који има чудесне моћи, али је овај назив био резервисан искључиво за осниваче религије, док је у будизму архатство идеал доступан свима.

Место у будистичкој сотириологији

У теравада будизму, архат је особа која је достигла циљ просветљења или нирвану. У пали канону, архат није само достојан поклона, већ онај који је постигао слободу ума и срца, превазишао жеље и страсти, достигао право знање, прешао преко "потопа" самсаре и уништио азаве (везаности за свет). Појам утаримануса (uttarimanussa), или "надљудско биће", можда представља раније зачеће разрађенијег концепта архата.

Критика махајана традиције

Током првих векова након Будине смрти, постојали су чести спорови о природи и атрибутима архата. Међутим, највећи изазов идеалу архата дошао је из махајана традиције, која је прогласила да је пут бодисатве супериорнији од пута архата. Текстови попут Сутре лотоса критикују архате због њиховог, по њиховом мишљењу, превише егоистичног и на себе усмереног сотириолошког пута, који је усмерен на индивидуално спасење, за разлику од бодисатве, који одлаже своју нирвану да би помогао свим живим бићима.

Архат као култна фигура

У популарном будизму, архат је постао фигура обдарена магијским и апотропејским моћима. Шин Тивали (пали: Sivali) се, на пример, сматра доносиоцем просперитета, док се верује да Упагупта има моћ да спречи олује и поплаве. У Мјанмару, приносе се жртве Буди и осам архата у церемонијама за дуг живот, где је сваки архат повезан са одређеним даном и планетом. Пиндола Барадаџа (кинески: luohan) је посебно поштован у Кини и Јапану као заштитник манастирских трпезарија и светац исцелитељ.

Напетост између идеала и праксе

Архат представља једну од фундаменталних напетости у будистичкој традицији, између идеала просветљења и спокоја и изузетне магијске моћи која се повезује с тим достигнућем. Упркос класичном учењу, које наглашава стицање аналитичких знања и постизање нирване кроз медитацију, у популарној пракси архати се често доживљавају као моћни чаробњаци и заштитници. Ова напетост између класичног доктринарног схватања и народних веровања једна је од кључних карактеристика односа према архатима.