Modern Orthodox Thinkers. From the Philokalia to the Present, By: Andrew Louth, 383 Pages, Paperback, Published By: IVP Academic, Published: September 2015
Концепт и структура: историја мислилаца и утицај Добротољубља
Бриљантна књига угледног научника и теолога, оца Ендруа Лаута, ревидирана је верзија његових јавних предавања на Амстердамском центру за православне студије. Лаут не излаже „историју православне мисли“, већ „историју православних мислилаца“. Аутор користи Добротољубље – збирку византијских аскетских и мистичних текстова од 4. до 14. века, чије је објављивање 1782. године послужило као стална тачка ослонца и водећи принцип у приступу модерној православној теологији. Књига је подељена на двадесет једно поглавље посвећено различитим мислиоцима. Лаут прво представља објављивање Добротољубља као обнову духовне традиције коју карактерише повратак Оцима и нагласак на унутрашњој молитви. У овом контексту разматра руске фигуре 19. века, као што су Хомјаков, Кирејевски и Соловјев.
Разноликост токова: од париске школе до православља у Србији и Грчкој
Лаут детаљно анализира различите теолошке струје: софиолошки ток у 20. веку представљају оци Флоренски и Булгаков, с тим да Лаут иновативно приступа Булгакову као литургијском теологу и пореди његова размишљања са западним теолошким мислиоцима (Барт, Ранер, фон Балтазар). Поред традиционалних теолога повезаних са париском школом (Берђајев, Лоски, Флоровски, Евдокимов), анализира и мање проучаване личности као што су Св. Марија (Скобцова) Париска и Мира Лот-Бородин. Посебно је релевантно то што се Лаут посвећује мисли Думитру Станилоеа и Светог Јустина (Поповића), који су имали огроман утицај у својим отаџбинама, Румунији и Србији. Даље, аутор прати ширење добротољубивих идеја у САД (Шмеман, Мејендорф), Грчкој (Зизиулас, Јанарас), Француској и Великој Британији.
Критички осврт и значај за савремену теологију
Књига је дубоко теолошка и подстиче на размишљање, јер Лаут пише о мислиоцима повезујући њихове идеје са проблемима нашег времена, што је манифестовано у његовом снажном личном ставу и кратким биографским цртицама. Иако је обим материјала велики, примећене су неке мање нетачности, попут оне у вези са одбраном тезе Павла Флоренског и његовим делом Стуб и тврђава Истине. Такође, изнета је примедба на тумачење избора руског патријарха на Московском Сабору 1917/18. године: Лаут пише да је митрополит Антоније Храповицки добио највише гласова, али је жреб – који је извукао свети старац Алексеј испред Владимирске иконе Богородице – одредио митрополита Тихона. Упркос мањим нетачностима, књига је изузетно релевантна и правовремена јер доприноси поновној процени „заједничког наратива“ православне теологије 20. века, показујући сложеност и међусобну повезаност различитих теолошких струја, те се препоручује као добар увод за све који се занимају за православну мисао.
О аутору
Ендру Лаут је професор емеритус патристичких и византијских студија на Универзитету Дарам, Енглеска, и гостујући професор Православне теологије у Амстердамском центру православне теологије (ACEOT), на Теолошком факултету, Слободни Универзитет, Амстердам. Такође је свештеник Руске православне епархије Сурож (Московска патријаршија), који опслужује парохију у Дараму. Његове недавне публикације укључују Увод у православну теологију (Introducing Eastern Orthodox Theology), Грчки Исток и Латински Запад, 681–1071. године (Greek East and Latin West, AD 681-1071), Максим Исповедник (Maximus the Confessor) и Порекло хришћанске мистичне традиције (The Origins of the Christian Mystical Tradition).
0 Коментари