Испреплетене историје. Јевреји, нацисти и митови антике (ВИДЕО)

Европски идентитет и Јевреји

Европа је кроз историју често дефинисала своје границе припадности, а Јевреји су често били смештени изван њих, сматрани странцима на континенту. Ционизам је делом настао као одговор на такво искључивање, замишљајући јеврејски живот на другом месту. Међутим, историја и генетика показују дубљу причу – не о изгнанству из Европе, већ о испреплетености са њом. Јеврејске заједнице нису биле одвојене од европског екосистема, већ су биле његов динамичан ток.

Нацистичка идеологија и генетика

Нацисти су своју идеологију градили на миту о Грчкој и Риму, замишљајући се као наследници Спарте и Атине. Иронично, док су преци модерних Немаца у античко доба били шумска племена на рубу Римског царства, Ашкенази Јевреји су, у генетском и културном смислу, били знатно ближи класичном Медитерану. Недавне генетске студије (као што су Behar et al. 2010, Atzmon et al. 2010) показују да Ашкенази потичу из мешавине јудејских и јужноевропских корена, посебно италијанских и грчких.

Културни и генетски преноси

Када су се ове грчко-римске јеврејске заједнице селиле на север и исток Европе, са собом су носиле навике писмености и урбаног интелектуалног живота. Традиција талмудског проучавања и расправе одражава културу уграђену у мреже учења. Генетске студије потврђују да Ашкенази имају физичке сличности са Италијанима и Грцима, те да су генетски ближи јужним, него северним Европљанима. То није знак одвојености, већ заједничке историје. Нацисти су тврдили да отеловљују Атину и Рим, али управо је заједница коју су покушали да избришу имала најконкретније везе са тим светом.

Лекције из историје и идентитета

Шира порука је да нације никада нису „чисте“; оне су мешавине, укрштања и реинвенције. Рим никада није био само „италијански“, нити Атина само „грчка“. Сматрати Јевреје странцима у Европи значи погрешно разумети саму Европу. Они су били део њене текстуре – медитерански и континентални народ, обликован истим токовима и трансформацијама које су обликовале све друге.

Иронија ционизма

Највећа иронија је да су најближе везе са Атином и Римом имали они који су били уткани у њихов свет кроз породицу, миграције и веру, а не они који су их обожавали из далека. Упркос томе, ционизам је изграђен на вековном миту о изгнанству, а не на историјским или научним доказима. То што се та идеологија тако дубоко укоренила представља још једну иронију – политика настала као одговор на изгнанство које, како наука сада показује, никада није било апсолутно као што је мит захтевао.

„Јевреји се моле у ​​синагоги на Јом Кипур“ (Maurycy Gottlieb)

Постави коментар

0 Коментари