Шта су менталне мапе?
Да ли сте се икада ухватили како размишљате о улицама између вашег дома и посла, или између вашег стана и омиљеног кафића, фокусирајући се само на те две локације, а игноришући све што се налази између? Управо је то суштина менталних мапа, или психогеографских мапа. Оне представљају субјективне графичке приказе простора који настају на основу наших емоција и перцепција. На овим мапама, места која редовно посећујемо добијају обележја као што су „пријатно“, „непријатно“, „опуштајуће“ или „стресно“.
Когнитивни ресурси и технологија
Менталне мапе су вредан ресурс за разумевање начина на који се оријентишемо и како структурирамо простор око себе. Оне нам омогућавају да идентификујемо кључне тачке, границе, путање и чворове. Сложеност и детаљност мапе зависи од когнитивне зрелости и способности апстрактног размишљања сваке особе. Оне такође откривају наше навике, вредности, веровања и емоције везане за простор. У данашње време, технологија омогућава сакупљање геореференцираних података са мобилних телефона и дигиталних плаћања, што омогућава креирање детаљних мапа расположења.
Примена у географији и психологији
Због блиске везе између простора и менталног стања, настале су нове географске поддисциплине попут географије емоција и психогеографије. Оне проучавају расположења људи, посебно оних са хроничним болестима, како би разумеле повезаност емоција, понашања и окружења. Истраживања показују да се депресија смањује са повећаном мобилношћу и друштвеним интеракцијама. Савремена технологија и прикупљени подаци могу омогућити психолошке терапије које анализирају „токсична места“ и места „страха“ у животу појединца, помажући у лечењу анксиозних поремећаја.
Попис становништва као алат за здравствену заштиту
Пример из Сједињених Америчких Држава показује како се попис становништва може користити за менталну здравствену заштиту. Познате „Мапе очаја“ (Maps of Despair) настале су на основу телефонске анкете међу више од 2,4 милиона људи. Циљ је био проценити ментално здравље на територијалном нивоу и планирати здравствене услуге. Комбинујући пописне податке са понашањем и окружењем људи, могуће је креирати детаљније психогеографске извештаје и ефикасније усмерити ресурсе тамо где су најпотребнији.
Европски изазови
У Европи, психогеографска истраживања могу да се баве везом између анксиозности, депресије и животног окружења. Анализирали би се статистички показатељи као што су густина становништва, доступност зелених површина, културних установа, незапосленост, потрошња лекова и насиље. У Шпанији, на пример, подаци пописа на нивоу испод општина могли би се упоредити са америчким пописним секцијама, како би се идентификовале посебно угрожене заједнице. Крајњи циљ би био успостављање психосоцијалних терапија у тим заједницама, заснованих на добијеним психогеографским подацима.
0 Коментари