Оснивач модерних религијских студија у Јапану
Анесаки Масахару (1873–1949) је познат као оснивач модерних религијских студија у Јапану. Кроз своја предавања и публикације, као што је књига General Introduction to Religious Studies (1900), успоставио је академско проучавање религије на Царском универзитету у Токију, где је 1905. године добио катедру за религијске студије. Његов живот одражава развој ове дисциплине у Јапану пре Другог светског рата.
Концепција религије
Анесаки је религију видео као израз људске тежње за бесконачним. Његова концепција религијских студија делила се на три области: психологију религије, етику религије и социологију религије. Он је сматрао да се све религије могу разумети као једна иста категорија, sui generis „религија“, која се ослања на универзалне психолошке процесе. На тај начин, Анесаки је пренео трансценденталне елементе (као што су Бог, рај и пакао) у сферу световног грађанског друштва. Овај приступ је јапанском народу омогућио да изгради национални идентитет који надилази појединачне верске припадности.
Национализам и религијска слобода
Идеје Анесакија биле су под утицајем његовог националистичког учитеља Иноуеа Тецуџироа, који је наглашавао важност националних вредности. Истовремено, Анесакијев приступ је пружио могућност заштите индивидуалне верске слободе од државне интервенције. Иако је критиковао мешање државе у верска питања, на састанку 1912. године, залагао се за подршку верских група јапанској влади. Његово дивљење према Ничирену и принцу Шотокуу показује његово уверење да је могуће повезати религију са националним идентитетом, што је била његова визија.
Проучавање јапанске религијске историје
Анесаки је значајно допринео проучавању јапанске религијске историје. Његова дела о личностима као што су Ничирен и принц Шотоку, будистичкој уметности и „скривеним хришћанима“ (kakure kirishitan) првобитно су написана на енглеском језику. На Харварду је, суочен са кампањом „Жуте опасности“, увидео потребу да се Западу објасни јапански културни карактер, а религија је за њега била суштински део тог карактера. Иако се данас његов концепт јединствене „јапанске религијске историје“ доводи у питање, његов рад је био важан покушај да се кроз компаративну анализу са Западом формулише јапански идентитет.
Наслеђе и утицај
Анесакијев рад, који је повезао концепте „религије“ и „јапанске религијске историје“, био је важан одговор на културне и политичке сукобе изазване све већим утицајем Запада. Његове публикације пружају драгоцен увид у реакције јапанске елите током процеса вестернизације крајем 19. и почетком 20. века. Његова улога у успостављању религијских студија и даље је предмет истраживања и поновне процене.
0 Коментари