Након открића освета, шпијунажи и откупнина, шта је следеће у финансијској завери Ватикана?

Суђење века

Актуелно суђење у Ватикану, познато као „суђење века“, изазвало је велику пажњу због финансијског скандала око инвестиције од 350 милиона евра у лондонску некретнину. Суђење је обележено надреалистичним ликовима, интригама, шпијунажом, па чак и плаћањем откупнине исламским екстремистима за ослобађање отете монахиње. У жалбеном поступку који је почео у понедељак, очекују се нова открића, посебно о директној уплетености папе Фрање у цео случај, захваљујући хиљадама страница приватних порука које су недавно постале јавне.

Обрт у суђењу: улога кардинала Бећија

Првобитно суђење, које је почело 2021. године, фокусирало се на оптужбе да су брокери и свештеници проневерили десетине милиона евра од Свете столице. Међутим, истрага је довела до две паралелне истраге које су се односиле на некада моћног кардинала Анђела Бећија. Један од главних обрта била је чињеница да је папа Фрања одобрио плаћање откупнине у износу од милион евра за ослобађање монахиње из руку милитаната у Малију. Кардинал Бећију је осуђен на 5,5 година затвора због проневере, јер је послао 100.000 евра ватиканског новца добротворној организацији коју је контролисао његов брат. Осуђено је још осам особа за различита финансијска кривична дела, али су сви уложили жалбу, тврдећи да су невини.

Приватне поруке као нови доказ

Хиљаде страница WhatsApp порука и аудио снимака, објављених од стране листа „Домани“, довеле су у питање кредибилитет суђења. Ове поруке сугеришу сумњиво понашање ватиканске полиције, тужилаца, па чак и покојног папе, као и покушаје да се „намести“ случај против кардинала Бећија. Адвокати одбране сматрају да ове поруке доказују да истрага, коју је подржао папа Фрања као знак посвећености финансијским реформама, није била поштена. Иако није јасно колико ће ове поруке утицати на исход жалбе, оне већ изазивају нове правне проблеме у италијанским и ватиканским судовима.

Кључни актери и њихова улога

Међу главним актерима суђења издваја се монсињор Алберто Перласка, заменик кардинала Бећија, који је првобитно био главни осумњичени, али је касније променио исказ и постао сведок оптужбе. Његово сведочење је био резултат интриге коју је организовала Франческа Каоуи, стручњак за односе с јавношћу са затегнутим односима са Бећијем. Она је убедила Женевијев Сифери, породичног пријатеља Перласке, да му пренесе „правне савете“ у покушају да га наговори да сведочи против Бећија, што је на крају и учинио.

Папа Фрања и „тајне декрети“

Суђење је открило да је папа Фрања имао већу улогу него што се раније знало, јер је донео четири тајна декрета којима је тужиоцима дао широка овлашћења, укључујући неограничено прислушкивање, и тиме одступио од важећих закона. Адвокати одбране су то искористили као доказ да у Ватикану не постоји подела власти, што онемогућава поштено суђење. Нове WhatsApp поруке показују да је папа Фрања имао још већу улогу, директно разговарајући са тужиоцима и чак позајмљујући новац Перласки након што су му рачуни блокирани, уз обећање да може да рачуна на његову подршку.

Кардинал Анђело Бећију разговара са новинарима током конференције за новинаре 

у Риму, 25. септембра 2020. (АП Фото/Грегорио Борџија)