Гласање у естонском парламенту
Естонски парламент, Риигикогу, поново је изгласао Закон о црквама и конгрегацијама, без икаквих измена, након што га је председник Алар Карис два пута одбио да прогласи. Закон има за циљ да забрани Естонску православну цркву због њене повезаности са Московском патријаршијом. Гласање је завршено са 63 гласа „за“, 15 „против“ и 9 уздржаних.
Правни изазови и председниково колебање
Закон је први пут усвојен 9. априла, али га је председник Карис одбио. Ревидирана верзија је поново усвојена 18. јуна, али ју је председник поново одбио, сматрајући да измене нису адекватне. Пошто је парламент сада усвојио закон трећи пут без промена, председник Карис је у обавези да га или прогласи или да затражи од Врховног суда да га прогласи неуставним.
Супротстављени ставови о закону
Током парламентарне дебате, председавајући Одбора за уставна питања Андо Кивиберг истакао је да је председник Карис признао да би прекид административних веза могао бити у складу са уставом, али да је поставио питање које верске везе могу да опстану. Председавајући Одбора за правна питања Мадис Тимпсон тврди да закон не ограничава верске слободе и не забрањује ниједну верску деноминацију, иако је јасно да је усмерен на једну конкретну јурисдикцију.
Утицај закона на верске установе
Игуманија Филарета из манастира Пјухтица је у отвореном писму парламенту упозорила да ће усвајање овог закона довести до присилне ликвидације манастира или промене његове јурисдикције, што би значило његово затварање. Она је апеловала на посланике да размисле да ли желе да уђу у историју као они који су на силу угасили стогодишњи женски православни манастир.
Политичке импликације и будућност закона
Поновно гласање о закону уследило је само неколико дана након што је председник Карис јавно изразио своју уставну забринутост. Овај случај наглашава напетост између државне безбедности и слободе вероисповести, а његов исход ће зависити од одлуке председника или Врховног суда.
0 Коментари