Линколн и легенда о масонерији
Четрнаест председника Сједињених Држава били су слободни зидари, али Абрахам Линколн није био један од њих. Ипак, копија његове животне маске завршила је у подруму Масонског храма, библиотеке и музеја у Филаделфији. Овај одливак лица и руку, који је направио вајар Леонард Волк 1860. године, само два дана након што је Линколн добио републиканску номинацију за председника, део је збирке од око 40.000 предмета. Његово присуство у музеју доприноси дугогодишњој легенди да је Линколн поднео захтев за пријем у масонску ложу у Спрингфилду, у Илиноису, али да га је повукао након номинације. Прича се да је намеравао да се придружи након истека свог мандата, али није добио прилику због преране смрти.
Поштовање мотива и недостатак доказа
Мишел Б. Бесо, специјалиста за односе с јавношћу, нагласила је да не постоји конкретан доказ о постојању Линколновог захтева и да историчари ову причу третирају опрезно. Међутим, постоји запис о резолуцији коју је ложа усвојила након атентата на председника, а која гласи: „одлука председника Линколна да одложи своју пријаву за почасти Слободног зидарства, да се његови мотиви не би погрешно протумачили, јесте највиши степен части његовом сећању“. Како је донатор из 1984. године дошао до овог одливка, остаје нејасно, што је уобичајено за ову организацију.
Симболи, корени и мистерија
Стручњаци сматрају да је братска организација Слободних зидара настала у средњем веку из удружења каменорезаца. Чланови су делили занатске тајне и усавршавали своје вештине, усвојивши угаоник и шестар као главни симбол. Временом се масонерија проширила и укључила мушкарце „добре воље и интегритета“ изван заната, поштујући историјске корене кроз своју иконографију и терминологију. Ложе су добиле име по малим грађевинама у којима су боравили каменоресци, а чланови носе везене кецеље у знак поштовања према заштитној одећи градитеља. Најпознатији масонски симбол, свевидеће око или Око провиђења, које се често налази у троуглу, није искључиво масонски, али доприноси бројним теоријама завере. Архиварка Карли Сјуел појашњава да тај симбол „није толико конспиративaн како већина људи мисли“, већ да се односи на способност увиђања живота и дешавања око себе, или на Божије свезнање.
Услови чланства и утицајне личности
Иако Слободно зидарство није религија, „вера у постојање Врховног Бића“ је услов за чланство. Кандидати такође морају бити посвећени учењу и самопобољшању, имати најмање 18 година и бити мушкарци. Ова ексклузивност, која је историјски утицала и на црнце, доприноси сложеној репутацији масонерије. Листа моћних и утицајних бивших чланова подстакла је безброј гласина. Међу америчким масонима су били Џорџ Вашингтон, Бенџамин Френклин, Френклин Рузвелт, Марк Твен, Хари Худини и Баз Олдрин, као и бивши градоначелници Филаделфије и кошаркаш Шакил О'Нил.
Историја и мистичност Филаделфијског храма
Масонски храм, библиотека и музеј налази се у импозантној згради у норманско-романескном стилу у Филаделфији. Осим што чува Линколнов одливак и друге артефакте, служи као седиште Велике ложе Пенсилваније, управног тела за све ложе у држави, које броји око 80.000 чланова. Зграда, која садржи китњасте Готске и Египатске сале, сматрана је „чудом масонског света“ када је посвећена 1873. године. Пре њеног отварања, локални масони су се састајали у квекерским домовима за састанке, па чак и у кафанама. Храм, који је угостио председнике попут Тедија Рузвелта, постао је национални споменик, а његова грандиозност и историја организације стварају мистерију коју осећају чак и запослени. Како је архиварка Сјуел изјавила: „Када сам пре много година пролазила поред ове зграде, осетила сам чудан осећај који је извирао из зграде. Није лош, само чудан осећај. Не знам како то другачије да опишем, али је пробудио моју радозналост.“
0 Коментари