Социолози су одавно открили да су у САД жене склоније религиознијим ставовима од мушкараца, али генерација З може показати промену

Смањење верског јаза између полова

Деценијама је један од најконзистентнијих налаза у истраживањима религије био тај да су жене верски посвећеније од мушкараца. Међутим, новија истраживања у Сједињеним Државама показују да се овај јаз смањује. Према подацима из 2023. године, 39% жена из Генерације З нема верску припадност, док је код мушкараца тај проценат нешто нижи (34%). Иако неки подаци, попут оних из Cooperative Election Study, сугеришу да млади мушкарци чак чешће посећују верске службе, истраживачи упозоравају на опрез. Ипак, Pew Religious Landscape Study из 2025. године потврђује да се јаз сужава, али да мушкарци још увек нису значајно побожнији од жена.

Политичка поларизација и родне разлике

Политичка поларизација у САД може бити један од разлога за промене у верским опредељењима младих. Све је више података који показују да се младићи окрећу десници, док младе жене постају све прогресивније. Истраживање NBC News-а из априла 2025. године показује да је јаз у одобравању Доналда Трампа међу младим мушкарцима и женама од 18 до 29 година 21 процентни поен. Овај јаз се преноси и на друге вредности, као што су брак и родитељство, које мушкарци, посебно они који подржавају Трампа, оцењују као важније од жена које су гласале за Камалу Харис.

Конфликт традиционалних учења и прогресивних вредности

Највеће верске традиције у Америци, евангелистички протестантизам и Католичка црква, промовишу традиционалне родне улоге, брак и рађање деце. Оваква учења су у супротности са тежњама све већег броја младих, прогресивних жена, које желе да напредују у каријери и друштву. Неки аналитичари сматрају да управо ове тензије, заједно са ставовима о правима ЛГБТК+ заједнице, удаљавају жене од институционалне религије.

Промена верског састава политичких партија

Све ово доводи до све видљивијег „верског јаза“ у америчкој политици. У 1990-им годинама, веровање у Бога било је готово подједнако заступљено међу демократама и републиканцима (око 65%). До 2022. године, тај проценат је пао на 39% међу демократама, док је код републиканаца остао стабилан (63%). Слично, јаз у редовном похађању верских служби се проширио са 4% у 1970-им на 14% у 2022. години.

Будућност америчког друштва

Ове тенденције наговештавају будућност у којој ће поларизација превазићи политику и утицати на само ткиво америчког друштва. Растући број људи бира своје место богослужења на основу политичке припадности, а не само на основу теолошких убеђења, што смањује разноликост у заједницама. Различити интереси и преференције младих мушкараца и жена могу отежати проналажење партнера и заједничког језика, јер ће се смањити прилике за интеракцију и разговор. На крају, ова поларизација ће обликовати начин на који ће се формирати америчке заједнице, као и кога ће људи венчати.

Студенти одлазе након католичке мисе у Бенедиктинском колеџу 
3. децембра 2023. у Ачисону, Канзас. АП Фото/Чарли Ридел

Постави коментар

0 Коментари