Здравствена криза на Мадури и кампања вакцинације
Здравствени радници у Индонезији покренули су туре на мотоциклима, идући од куће до куће у граду Суменеп на острву Мадура, како би сузбили смртоносну епидемију морбила. Овај вирус је већ заразио више од 2.600 деце и проузроковао 20 смртних случајева током последњих девет месеци. Регионална влада је започела кампању у августу, стављајући на располагање преко 78.000 доза вакцина које се дистрибуирају кроз локалне клинике, директну доставу кућама и у школе. Циљ ове кампање је спречавање будућих епидемија, зараза и смрти. Међутим, напори су значајно отежани због верских резерви које постоје у већински муслиманском становништву, а које су повезане са састојцима вакцина.
Религијски изазов: Желатин и халал стандарди
Ометање кампање произилази из забринутости да неке вакцине против морбила можда не испуњавају исламске халал стандарде јер користе стабилизатор добијен од свиња – желатин. Желатин добијен од свињетине се широко користи за стабилизацију вакцина, осигуравајући њихову безбедност и ефикасност током складиштења и транспорта. Ово представља дилему за верске заједнице које сматрају свиње ритуално нечистим (харам). Иако многи исламски учењаци у свету дозвољавају употребу медицинских производа са састојцима животињског порекла под одређеним условима, индонежанске верске вође су 2018. године пресудиле да су вакцине са свињским желатином харам (забрањене), али су саветовали муслиманима да их користе „за добробит друштва“ док не буду доступне друге, халал вакцине.
Верска несигурност и оклевање родитеља
Забринутост због халал статуса значајно доприноси колебању у вези са вакцинацијом. У Суменепу, многи родитељи не желе отворено да разговарају о својим верским дилемама. Иако неки родитељи, попут медицинске сестре Пуђиати Вахјуни, вакцинишу своју децу, она потврђује да постоје они који одбијају вакцине из верских разлога. Ово питање није ново и постоји у Индонезији, највећој нацији са муслиманском већином, од раније. Мустхафа, генерални секретар Индонежанског савета улеме у Суменепу, изразио је велика очекивања од владе да пронађе халал вакцину, будући да су муслимани главни корисници.
Последице ниске стопе вакцинације и хитност кризе
Индонезија је претходно пријављивала епидемије морбила, углавном због падова у обухвату вакцинацијом. Према подацима Министарства здравља, стопе вакцинације против морбила и рубеоле у земљи пале су испод циља у 2023. години (86,6%) и додатно у 2024. години (82,3%). Стручњаци Светске здравствене организације (СЗО) упозоравају да је потребно достићи 95% обухвата како би се епидемије спречиле. У Суменепу, у периоду од маја до јула, који је био врхунац епидемије, изолационе собе у регионалним болницама биле су пуне, а особље је дневно третирало преко стотину случајева морбила.
Надилажење верских сумњи ради здравља детета
Упркос оклевању, хитност кризе изазива промену у понашању неких родитеља. Ају Реса Етика, мајка из села Кебунан, на крају је дозволила да њен двогодишњи син прими одложену другу дозу вакцине након што је видела колико је локалне деце хоспитализовано због морбила. Њена одлука одражава унутрашњи сукоб: „Постоји мала сумња јер није халал. Али упркос свему томе, ово је за добробит здравља детета... Ефекти [морбила] су прилично изванредни; може изазвати смрт. Бојим се да је то ризик ако мој син није вакцинисан против морбила. Дакле, у реду је, све док су ефекти добри“. Овај став показује како страх од смртоносне болести утиче на родитеље да прихвате вакцинацију, чак и када постоје дубоке верске резерве.
0 Коментари