Анан бен Давид и настанак караита
Анан бен Давид (живео у Багдаду у другој половини 8. века) се сматра оснивачем караита, јеврејске секте. Према рабинској традицији, Анан је одбијен за позицију егзиларха (световног вође јеврејске заједнице у Ираку) због својих јеретичких склоности. Када је на ту позицију изабран његов млађи брат, Ананови следбеници, који су себе називали ананитима, прогласили су га својим егзилархом. Овај чин је довео до његовог хапшења и суочавања са смртном казном. Међутим, уз савет једног муслиманског сарадника, Анан је успео да се ослободи тврдећи да су ананити засебна верска заједница која има право на свог егзиларха.
Контроверзе око историјског порекла
Међутим, историјска веродостојност овог догађаја је упитна. Противљење талмудској традицији (тзв. усменом закону) и позив на повратак Библији постојало је вековима пре Анана. Такви покрети су се углавном јављали у руралним подручјима муслиманског царства међу сиромашнијим јеврејским заједницама, које су се осећале потлачено од стране рабинске бирократије. Оно што је сигурно јесте да је Анан потекао из аристократске рабинске породице и да је био врло учен, што му је дало ауторитет међу следбеницима.
Дела и учење Анана бен Давида
Анан је био први који је саставио свеобухватни научни кодекс нерабинског права, заснован искључиво на Библији. Овај кодекс, под хебрејским називом Сефер ха-мицвот („Књига прописа“), написан је на арамејском. Иако су сачувани само фрагменти, они га приказују као ригорозног и аскетског учитеља. Иако је био под утицајем ранијих антитрадиционалистичких учења, Анан је био самосталан мислилац. Његово коришћење аналошког метода у тумачењу библијског текста можда указује на утицај муслиманске јуриспруденције.
Непоуздане тврдње о Ананy
Касније приче о Анану, које га повезују са учењима о сеоби душа или тврдњом да је Исуса и Мухамеда сматрао инспирисаним пророцима, немају поуздану потврду у историјским изворима. Ове тврдње вероватно одражавају покушаје да му се припишу карактеристике каснијег развоја караитског покрета.
Судбина ананита и Ананових потомака
Ананити, који никада нису били бројни, на крају су се утопили у шири караитски покрет. Иако су Ананови директни мушки потомци носили почасну титулу кнеза (наси), они нису имали стварну моћ и, уз неколико изузетака, нису се истакли као учењаци. Након Ананa, покрет се развијао независно, а његови каснији следбеници су га чак критиковали због превеликог ослањања на рабинске законе.
0 Коментари