Значај симпосиона и амбијент одржавања
Симпосион (грч. συμπόσιον, од σύν – заједно и πίνω – пити) представљао је један од најважнијих аспеката старогрчке културе, служећи као кључно место за расправе, весеље и дебате међу најугледнијим личностима античке Грчке. Ова банкетна гозба, искључиво за мушкарце аристократије, обично се одржавала након што би главни оброк био сервиран, током које су гости уживали у вину, музици, представама, плесу и другим облицима забаве. Озбиљне дебате и дискусије о питањима јавног интереса, политици, уметности, култури и филозофији биле су саставни део симпосиона, што потврђују древни текстови попут Платоновог и Ксенофонтовог Симпосиона из 4. века пре Христа. Симпосиони су се одржавали у приватним домовима у посебној просторији званој андрон, која се обично налазила у предњем делу куће, а учесници би се излежавали на каучима поређаним дуж зидова. Овај обичај лежања током обедовања датира још из 7. века пре Христа, а занимљиво је да су Грци увек сликани како леже на левој страни, вероватно да би им десна рука била слободна, иако је разлог за ову традицију још увек предмет расправе међу класицистима.
Ограничења, изглед просторије и забава
Простор андрона и сам број учесника симпосиона био је строго контролисан: научници сматрају да би ретко која просторија могла да прими више од седам до девет кауча, што је ограничавало укупан број учесника на мање од тридесет. И андрон и каучи у њему, као и посуде за пијење вина, често су били богато украшени и служили су за истицање богатства и префињеног укуса домаћина. Забава је била разноврсна и могла је да укључује музичаре који свирају флауту и друге древне инструменте, рецитовање поезије, плесове, па чак и акробате. Овај формат је омогућавао интимно, али и стимулативно окружење где су се друштвена размена и интелектуалне расправе одвијале под надзором церемонијалног конзумирања вина.
Еротски и друштвени аспект симпосиона
Иако је учешће у симпосиону било резервисано искључиво за мушкарце, женама је био дозвољен улазак у андрон, али само у својству забављачица или куртизана. У старој Грчкој, куртизане, познате као хетере, нису биле само пратиље. Оне су сматране образованим, занимљивим и интелигентним женама које су могле да воде ангажоване дискусије са својим клијентима. Многе посебно привлачне и интелигентне хетере стекле су значајан утицај у старој Грчкој, од којих је најпознатија Фрина. Хетере су присуствовале симпосионима да би пружиле не само сексуалне услуге, већ и да би изводиле музику, па чак и учествовале у дебатама и разговорима са учесницима. Поред односа са женама, древне вазе приказују и сексуалне активности између мушкараца на симпосионима, што сведочи о израженом еротском елементу који је био присутан на многим овим пијанкама.
Култура пијења вина и разблаживање
Стари Грци су били познати по љубави према вину, али је њихово пиће било знатно другачије од данашњег. Грци су пили разблажено вино, које се мешало са водом у великој посуди званој кратер. Пијење неразблаженог вина било је нешто што се повезивало са не-Грцима, који су сматрани варварима, и веровало се да изазива неконтролисано и недолично понашање. Због тога су Грци пили разблажено вино, што им је омогућавало да задрже прибраност и самоконтролу током интелектуалних и друштвених размена. Овај обичај разблаживања био је кључан за одржавање баланса између уживања и филозофске расправе, чиме се чувала репутација симпосиона као културне, а не само разуздане манифестације.
Пијане игре и котабос
Поред интелектуалних и еротских аспеката, многи су изненађени чињеницом да су се на симпосионима играле и пијане игре. Најпопуларнија игра звала се котабос, а подразумевала је бацање талога (дрожда) из дна чаше на под. Циљ је био да се талогом који би излетео из посуде погоди одређено место на поду, или да се његовим остацима „испише“ прво слово имена љубавника. Због ове игре, већина подова у специјалним просторијама у којима су се симпосиони одржавали била је водоотпорна, што је практична последица ове јединствене комбинације културног ритуала, пијења и надметања.
0 Коментари