ШТА ЧИТАТИ? Родна хијерархија у Курану. Средњовековна тумачења, модерни одговори

Gender Hierarchy in the Qur'an. Medieval Interpretations, Modern Responses, By: Karen Bauer, Series: Cambridge Studies in Islamic Civilization, 324 Pages, Hardcover, Published By: Cambridge University Press, Published: September 2015

Значај и приступ дела Родна хијерархија у Курану

Књига Карен Бауер „Родна хијерархија у Курану. Средњовековна тумачења, модерни одговори“ представља значајан допринос куранским и исламским студијама, као и литератури о родној хијерархији у Курану и широј исламској традицији. Ово дело користи импресиван распон извора, укључујући широку лепезу коментара (тафсира) и других „традиционалних“ текстова, уз модерна дела и интервјуе са верским учењацима. Бауер веома вешто избегава замку претпостављања модерног схватања једнакости, хијерархије и правде, што би могло да доведе до читања класичних извора кроз модерни објектив, уместо да их разматра у њиховим непосредним контекстима. Њен ригорозан приступ настоји да открије разумевање ових концептуалних категорија унутар њихових изворних, класичних и модерних контекста. Књига је организована у три велике целине, од којих се свака фокусира на стих или стихове повезане са одређеном темом у Курану: сведочење (К. 2:282), стварање (К. 4:1) и брак (К. 2:228 и 4:34).

Методологија и изазови жанра Тафсир

Бауерино истраживање је почело питањем да ли су модерне феминистичке идеје родног егалитаризма биле присутне у било којој средњовековној интерпретацији родне хијерархије, како се откривају у класичним исламским изворима. Ауторка наводи да се, разматрајући питања родне хијерархије кроз тумачење Куранских стихова, брзо наилази на ограничења традиционалног жанра куранског коментара, тафсир ал-Кур'ан. Док дело у целини заступа тезу о питању родне хијерархије и њеном тумачењу, оно такође износи ширу тврдњу о „начину на који генеричке конвенције обликују дискурс“. Овај став о ограничењима жанра тафсир директно води до Бауериног методолошког приступа. Она тврди да дела тафсира не садрже нужно целокупан интерпретативни живот куранских стихова. На пример, разматрајући тумачење К. 4:34 у класичном периоду, Бауер проширује своје текстуално истраживање тако што укључује брачне уговоре и књиге проповеди, откривајући поље езотеричних тумачења стиха која би иначе била превиђена читањем само тафсира. У истраживању модерних интерпретација, она не укључује само дела традиционалних учењака изван жанра тафсир, већ и интервјуише те учењаке и друге верске ауторитете, што јој даје богатију перспективу на динамичан развој традиције.

Динамика тумачења и закључак

Бауер настоји да свако тумачење смести што темељније у интелектуални контекст аутора. Тумачи које разматра представљају разноврсно тело перспектива које обухватају историју и доктринарну разноликост, укључујући различите правне и доктринарне перспективе сунита и шиита, као и различите интерпретативне ставове које Бауер назива од „конзервативних“ до „реформистичких“. Ове термине користи као алтернативе за, по њеном мишљењу, проблематичну употребу термина „традиционалиста“ и „модерниста“. Разматрајући овако богато поље тумачења, Бауер успева да истакне динамичан и често нелинеаран начин на који се куранско тумачење развија, што она описује као основни „дијахронијски елемент“ свог рада. Иако је дело импресивно у својој критичкој процени извора и преиспитивању претпоставки, можда је најиновативније у погледу методолошког приступа и његових импликација за разумевање жанра тафсир. У закључку, Родна хијерархија у Курану је интригантно и значајно дело које је најдиректније од интереса за стручњаке за Куран и исламске студије, али може бити занимљиво и стручњацима за религијске студије, посебно онима који се интересују за родну хијерархију и/или пресек живе традиције, светих темеља и тумачења Светог писма.

О ауторки

Карен Бауер је сарадник истраживач за Куранске студије на Институту за исмаилитске студије у Лондону. Њене публикације укључују чланке о Курану, жанру тафсир (коментар) и роду, као и уређену књигу под насловом Циљеви, методе и контексти Куранске егзегезе (2./8.–9./15. век) (Aims, Methods and Contexts of Qur'anic Exegesis (2nd/8th–9th/15th Centuries)) из 2014. године.