Застој у регистрацији верских заједница
У Азербејџану је тренутно актуелан проблем с добијањем државне регистрације за верске заједнице. Протестантска црква „Мир“ из Сумгајита поднела је захтев у априлу, али јој Државни комитет за рад са верским организацијама одбија да одговори. Званичници Комитета нису указали на било какве недостатке у документацији, већ су пастора упозорили да је било какво окупљање без дозволе забрањено. Овај проблем није усамљен, јер и најмање пет других протестантских цркава чека на регистрацију већ годинама, а неке и више од две године.
Проблеми за нерегистроване заједнице
Према азербејџанском Закону о религији, свако верско окупљање групе људи сматра се нелегалним уколико нема државну регистрацију. За регистрацију је потребно најмање 50 одраслих чланова, који морају истовремено да се појаве код нотара, што је захтеван процес. Овај услов онемогућава мале верске заједнице да легално постоје. Полиција и Државна служба безбедности често врше рације на скупове нерегистрованих заједница. Недостатак формалног одговора на захтеве отежава и судско оспоравање одлука Комитета, јер заједнице немају конкретан документ који би могле да оспоре.
Ограничења за муслимане и друге заједнице
Ситуација није једноставна ни за муслиманске заједнице. Сунити немају довољно џамија за молитву у градовима попут Ганџе, где се у једној шиитској џамији скученим простором користи само једна просторија за њихове потребе, која је отворена само петком. Заузврат, шиитским верницима је за време светог месеца мухарема било ограничено одржавање церемонија само на џамије, уз забрану присуства деце. Осим тога, Јеховини сведоци не могу да региструју националну организацију, док се Грузијској православној цркви омогућава служење у цркви Светог Ђорђа у Курмухију само два пута годишње.
Критика од стране међународних организација
Међународне организације су забринуте због стања верских слобода у Азербејџану. Европски суд за људска права (ЕСЉП) је 8. јула 2025. године пресудио у корист једног муслиманског верника, Вугара Рафијева, због кршења његовог права на слободу вероисповести. Суд је истакао да кажњавање појединца због исповедања вере у нерегистрованој организацији није у складу са Конвенцијом. Међутим, азербејџански председник Илхам Алијев је изјавио да одлуке ЕСЉП-а за њега нису валидне. Заузврат, Уједињене нације такође разматрају жалбу против Азербејџана због кршења права на верска окупљања.
Одговор власти и наводне манипулације
Државни комитет за верске организације често игнорише упите међународних организација, укључујући и оне о разлозима за недостатак регистрација. Неки представници верских заједница, попут члана Харе Кришна заједнице, оптужују Комитет за манипулацију, тврдећи да власти одржавају мали број оснивача у заједницама како би им лакше контролисале и вршиле притисак. Док власти промовишу мултикултурализам, акције попут оних које се дешавају у Сумгајту и другим деловима земље сведоче о значајном погоршању стања верских слобода у земљи.
0 Коментари